Zanimljivost dana: Reklamni plakati Škode za zapadna tržišta – dela poznatih umetnika

Automobilska kompanija iz Mlade Boleslave (Škoda) u okviru posleratne proizvodnje značajno se usmerila na izvoz na zapadna tržišta, koja su državi trebalo da obezbede devize i, zahvaljujući velikoserijskoj proizvodnji, omoguće snižavanje cena automobila na domaćem tržištu. U inostranstvu je, međutim, marka najpre morala da privuče kupce, u čemu su joj u početku najviše pomagale kreativne grafike i plakati.

Mlada Boleslava, sedište Škode Auto, bila je tokom Drugog svetskog rata pošteđena bombardovanja, ali se to promenilo dan nakon njegovog zvaničnog kraja, kada su sovjetski avioni bombardovali grad. Deo razornog tereta pogodio je i fabriku automobila. Već nekoliko meseci kasnije proizvodnja je ponovo pokrenuta.

U nastojanju da se ekonomija što brže oporavi nakon rata, neke grane industrije (uključujući i automobilsku) su nacionalizovane, što se dogodilo, na primer, i u Velikoj Britaniji. Zatim je napravljen plan obnove privrede, čiji je važan deo bio snažno usmerenje ka izvozu.

„Povećanjem izvoza dostignućemo velike proizvodne serije, obezbedićemo državi vredne devize (stranu valutu) i doprineti smanjenju cena naših automobila na domaćem tržištu“, citira današnja Škoda jedan promotivni materijal iz 1947. godine. Izvoz je zadržao važnu ulogu i nakon komunističkog prevrata u februaru 1948, jer je državi i dalje donosio dragocene devize.

Domaća fabrika odlučila je da se stranim kupcima obrati, između ostalog, nizom umetnički raznolikih plakata i prospekata, koji su se izrađivali na više jezika. Na njihovom stvaranju učestvovali su pored zaposlenih u fabrici (tada nazvanoj AZNP – Automobilske fabrike narodni preduzetnik) i razni umetnici.

Na izradi materijala učestvovao je, na primer, grafičar i dizajner František Kardaus, najpoznatiji kao autor legendarnog tramvaja Tatra T3. Još jedno poznato ime bio je fotograf Vilém Heckel, koji se kasnije proslavio i kao alpinista.

Sama kompanija Škoda imala je bogato iskustvo sa kreativnim marketingom još od vremena kada je prodavala bicikle Laurin & Klement.

Šareni umetnički plakati, grafike i fotografije očigledno su uspešno privlačili pažnju, što potvrđuju i podaci iz 1955. godine. Te godine Škoda je proizvela 12.530 automobila, ali je na domaće tržište dospelo samo 1.682 komada, pri čemu je deo bio namenjen državnim preduzećima i organizacijama. Privatni kupci morali su da se upisuju na liste čekanja.

Već sa dolaskom modela Škoda 440 Spartak, predstavljenog na sajmu automobila u Briselu 1955. godine, kompanija je počela da postepeno odustaje od umetničkih grafika i sve više koristila fotografije. Kasnije su fotografije zamenjene televizijskim reklamama. Danas ključnu ulogu ima internet i društvene mreže povezane s njim.

AutoRepublika

(5)

Чланак Zanimljivost dana: Reklamni plakati Škode za zapadna tržišta – dela poznatih umetnika се појављује прво на Auto Republika.