Zanimljivost dana: Neshvaćeni genije

Kada je 1975. godine Porsche 914 završio karijeru posle svega pet godina proizvodnje, malo koji ljubitelj automobila je pustio suzu. Iako dosta interesantan sportista, tokom kratke karijere (barem za Porscheove standarde) 914 se smatrao automobilom koji ne zaslužuje da nosi oznaku čuvenog nemačkog proizvođača vozila i da se našao u ponudi samo da popuni poziciju najjeftinijeg Porschea.

Međutim, kada je firma iz Štutgarta predstavila novi 914 na Salonu automobila u Frankfurtu u septembru 1969. godine očekivanja su bila velika. Novitet je označio povratak nemačkog giganta korenima, u sličnoj meri kao i model 356 Speedster petnaestak godina ranije. Međutim, dok su ova dva vozila delila određene karakteristike, kao podatak da su urađeni u saradnji sa Volkswagenom i pružali skromnu početnu cenu, razlikovali su se po jednoj veoma bitnoj karakteristici – 914 je imao centralno postavljen motor.

Porsche 914 je bio zamena za slabo prodavani i mnogo kritikovani model 912, koji je originalno planiran kao jeftinija verzija čuvenog 911. Međutim, ova ideja je slabo zamišljena od samog starta, a najveći „krivci“ su bili samo vlasnici. Glavni problem je ležao u podatku da je automobil izgledao dosta brže nego što je u stvari bio. Sa samo 90 konjskih snaga iz 1,6-litarskog motora, 912 je često žestoko vožen od strane vlasnika u želji da dobiju performance značajno skupljeg 911.

Još jedan veliki problem je ležao u podatku da su mnogi vlasnici smatrali da je navedeni motor samo još jedan u nizu Volkswagenovih i na taj način su i održavali svoje automobile, koji su ipak zahtevali znanje Porscheovih mehaničara. Posle samo četiri godine na tržištu, to jest posle 1969. godine, 912 je tiho ugašen sa reputacijom veoma nekvalitetnog automobila.

Porsche je počeo sa radom na novom automobilu još tokom 1966. godine, koji bi pružao motor od četiri cilindra i nižu cenu od 912-ice. U istom periodu, modeli sa centralno postavljenim motorom su krenuli da osvajaju tržišta. Iste godine je debitovao Lotus Europa, a kasnije će uslediti Fiat X1/9, Toyota MR2 i Pontiac Fiero.

Porsche originalno nije smatrao da je ova tehnologija idealna za serijske automobile. Centralno postavljen motor odmah iza vozača je bio bučan, donosio bi velike vibracije, a takođe bi ispuštao i veliku toplotu zbog koje je najviše patio upravo vozač. Kada se pritom doda loša preglednost i težak prilaz motoru, postaje jasno zašto u samom startu Porsche nije želeo da rizikuje.

Ali tokom šezdesetih godina nekim kompanijama to nije bilo bitno – automobili sa centralno postavljenim motorima su dominirali na stazama što je značilo da bi postojali kupci koji su spremni potrošiti novac i na slične serijske automobile.

Međutim, neuspeh sa modelom 912 je naterao Porsche da razmisli o svim opcijama, uključujući i rad sa partnerom, i Feri Porše kontaktira Hajnca Nordhofa, predsednika Volkswagena koji je proslavio nemačkog giganta, i predlaže da dve kompanije zajedno razviju novi model. Nordhof je jedva dočekao ovu priliku, pošto je i Volkswagen takođe očajnički pokušao da zameni model Karmann Ghia, nekadašnjeg velikana koga je prestiglo vreme.

Dve firme pristaju na saradnju, po kojoj bi Porsche konstruisao automobil oko Volkswagenovog novog 1,7-litarskog motora, a navedeni model bi se zvao VW-Porsche. Zauzvrat, Porsche bi dobio školjke automobila u koje bi ugrađivao sopstvene motore.

Sa dizajnerske strane, završen automobil je izgledao kao nešto potpuno novo, nešto što pre nije viđeno ni kod jedne od dve kompanije. 914 je bio toliko nizak da je Porsche koristio otvorene farove da bi zadovoljio minimalnu visonu vozila dok je zadnji deo bio prekopiran sa modela 901.

Enterijer je pružao dovoljno mesta za dve odrasle osobe, ali sa dosta niskim podom, ulazak i izlazak iz automobila je bio dosta otežan. Međutim, dosta niska cena se u velikoj meri odrazila na kvalitet enterijera, koji nije bio na visokom standardu Porschea i više je podsećao na jeftine Volkswagene.

Još jedna velika sličnost u poređenju s nemačkim rođakom je bio motor radne zapremine 1,7 litara. Ovaj agregat je direktno preuzet iz novog Volkswagena 411, a zatim je povećana kompresija za ukupnu snagu od 85 „grla“. Iako težak samo 945 kilograma, 914 nije imao performance kakve su se očekivale od automobila sa Porscheovom oznakom – ubrzanje od nule do 100 km/h je trajalo četrnaest sekundi dok je maksimalna brzina bila 168 km/h.

U poređenju sa prethodnikom s oznakom 912, 914 je bio nešto sporiji i slabije se ponašao u krivinama, ali je eliminisao najveću kritiku automobila koji je zamenio – cenu. Početna cena u Americi je iznosila oko 3.500 američkih dolara, što iznosi oko 28.440 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca. Porsche je glavnu konkurenciju označio u vidu Triumpha TR6 i Fiata 124 Spider, protiv koga je 914 bio značajno bolji, ali je i dalje u velikoj meri zaostajao za MG-om s indeksom B.

Prvi prototip je predstavljen u martu 1968. godine uz očekivanja da bi serijska proizvodnja mogla da startuje do kraja godine. Međutim, tada Nordhof neočekivano umire, a njegova zamena Kurt Loc nije imao preteranu želju da nastavi saradnju s Porscheom. Smatrao je da ceo projekat treba da pripadne Volkswagenu, što je u velikoj meri povećalo troškove proizvodnje. Iako je već prve godine širom sveta prodato preko 30 hiljada primeraka, mnogi su smatrali da pravi Porsche nikako ne sme da ima Volkswagenov motor.

Iz navedenog razloga, ponuda za 1970. godinu je proširena moćnijim modelom nazvanim 914/6, a koji je pružao 2,0-litarski beniznac sa šest cilindara i 110 „konja“ uz maksimalnu brzinu od 200 km/h. Ubrzanje od nule do 100 km/h je takođe iznosilo solidnih 8,7 sekundi. Međutim, spomenuti problem sa čelnim ljudima Volkswagena je igrao veliku ulogu i početna cena za 914/6 model je iznosila čak 6.100 američkih dolara (današnjih 47.490 najmanjih zelenih novčanica) – ili svega par stotina zelembaća manje od čuvenog 911.

Iz navedenog razloga, prodaja ove verzije nikada nije bila obimna i on je 1972. godine tiho eliminisan posle samo 3.351 prodatog primeraka. Samo godinu dana kasnije, Porsche debituje s novim dvolitarskim motorom sa 91 konjskom snagom, koji je stigao kao zamena za neefikasni Volkswagenov 1,7-litarski benzinac, a godinu dana kasnije stiže i 1,8-litarski motor sa 72 „grla“. Model 914 tokom 1974. godine dobija prve dizajnerske promene, kada su debitovali novi branici s ciljem da se zadovolje standardi o sigurosnim merama.

Ovaj automobil će opstati na tržištu samo još jedinu godinu kada će nesaglasnost dve kompanije dostići vrhunac i svaka će odlučiti da proizvodi sopstvene sportske automobile. Tokom pet godina proizvodnje je prodato „samo“ 118.947 primeraka, što je dosta manji broj nego što se ijedna strana nadala.

Mnogi se slažu da je narodni Porsche bio veoma dobra ideja, ali čudan dizajn i visoka početna cena su sahranili ovaj automobil i pre nego što je debitovao. On se ipak nije mogao pohvaliti ni Porscheovim dizajnom ni Volkswagenovim kvalitetom, a možda najveći razlog za lošu prodaju leži u lošim performansama.

Feri Porše je jednom prilikom izjavio da velike kompanije drugačije posluju od manjih i da ih ne interesuje imidž koliko profit. Ipak, 914 je imao potencijal, a možda najbolji primer je prototip 914/8, koji je pružao 3,0-litarski motor sa osam cilindara i čak 310 konjskih snaga. Testovi su pokazali ubrzanje od nule do 100 km/h za šest sekundi i maksimalnu brzinu od 250 km/h. Na žalost, proizveden je samo jedan primerak, koji se pokazao jednako brz kao i veliki 911 turbo.

Danas je 914 u senci ostalih modela kompanije i automobil na koji bi Porscheova publika sigurno zaboravila. Ipak, bio je veoma bitan proizvod za nemačkog proizvođača vozila, a niske cene u svetu oldtajmera ga čine veoma popularnim među kupcima. Tako da ako želite da vozite Porsche, a pritom imate novca samo za nešto bolje očuvanu Volkswagenovu Bubu, 914 je odličan izbor za vas.

Zoran Tomasović

(117)

Чланак Zanimljivost dana: Neshvaćeni genije се појављује прво на Auto Republika.