Zato motocikl ne može da se preturi
Žiroskopski moment, opseg prevrtanja, ravnoteža – fizika koja stoji iza svega je fascinantna i iznenađujuće jednostavna. Dinamika vožnje jasno je […] Чланак Zato motocikl ne može da se preturi се појављује прво на Auto Republika.
Žiroskopski moment, opseg prevrtanja, ravnoteža – fizika koja stoji iza svega je fascinantna i iznenađujuće jednostavna. Dinamika vožnje jasno je objašnjena za početnike.
U lokalnim kafanama mogu se čuti razne izreke. Na primer: „Dužina je bitna“ ili „Što je motor teži, to je nezgrapniji“. I u njima često ima istine.
Međutim, ponašanje motocikla pod vozačem zavisi od mnogih različitih faktora, a pravilno objašnjenje često zahteva duboko uranjanje u svet fizike. Zvuči suvoparno? Uopšte nije.
Zajedno sa stručnjacima za dinamiku vožnje Benom Brandlhuberom i Dirkom Viselmanom, kao i trkačem i test vozačem Stefanom Nebelom, kolege iz redakcije MOTORRAD-a istražuju principe koji stoje iza vožnje motocikla. U ovom tekstu prenosimo o osnovama vozila sa jednim tragom: žiroskopskim silama i momentima. Videćemo da su one i poklon i teret.
Činjenica da možemo da vozimo motor a da ne padnemo jeste poklon prirode. Bez određenih fizičkih principa, to uopšte ne bi bilo moguće. Pošto ima samo dva točka postavljena jedan iza drugog, motocikl bi jednostavno pao kada stoji u mestu. Zato svi skidamo nogu sa oslonca i stavljamo je na tlo na semaforu. Ali kada krenemo, podižemo je i vozimo bez oslonca. Kako je to moguće?
Da bismo to razumeli, započinjemo teorijski deo praktičnim eksperimentom: skinemo prednji točak sa bicikla, držimo ga ispred grudi obema rukama za osovinu i zamolimo drugu osobu da ga zavrti (tako da se gornji deo okreće od nas). U rukama držimo „čigru“ i zamišljamo da je to prednji točak našeg motocikla.
Sada pokušavamo da nagnemo točak ulevo oko horizontalne ose (kao da motor pada ulevo) – i primećujemo da on ne želi jednostavno da se nagne, već ima tendenciju da se okrene ulevo oko vertikalne ose (kao kod okretanja upravljača ulevo).
Ove „rotacione sile“ zovu se žiroskopski momenti, koji uvek naginju rotirajući točak za 90 stepeni u odnosu na osu oko koje je primenjen obrtni moment (vidi ilustraciju dole). Ovo ponašanje naziva se žiroskopski efekat.
Zamislimo sada da je naš motocikl zaista nagnut ulevo zbog naleta bočnog vetra. Težište se pomerilo ulevo i motor pokušava da se prevrne. Ali žiroskopske sile to ne dozvoljavaju – one forsiraju da se upravljač okrene ulevo.
Prednji točak se zaista i pomera ulevo na trenutak. Ili, da budemo precizniji u terminima dinamike vožnje: „Bočna sila koja nastaje kada se upravljač okrene ulevo gura opterećenje u levu stranu, tamo gde se guma dodiruje sa podlogom.“ Ta bočna sila gura prednji točak nazad ispod težišta, i motor se ponovo kreće pravo.
Sve ispod 25 km/h spada u opseg prevrtanja
Naš motor se, zahvaljujući žiroskopskim momentima i silama u gumama, stabilizuje „sam od sebe“. U praksi se ovaj lanac reakcija – naginjanje, ugao upravljanja i uspravljanje – odvija ispod praga percepcije vozača, pod uslovom da brzina prelazi otprilike 25 km/h.
Ispod 25 km/h moramo aktivno da radimo na upravljaču kako bismo održali pravac. Kada stojimo u mestu, potrebne su akrobatske veštine da bi se motor zadržao u ravnoteži. A pošto većina nas nije vozač motocikla na tri točka (oni to mogu), radije držimo noge na tlu.
Stručnjaci za dinamiku vožnje nazivaju opseg ispod otprilike 25 km/h „opsegom prevrtanja“. Iznad te brzine sve postaje mnogo stabilnije, a pri brzinama iznad 50 km/h možemo bezbedno da pustimo upravljač i da bez brige „pedaliramo“ dalje – to se zove dinamički opseg.
MotoRepublika
(214)
Чланак Zato motocikl ne može da se preturi се појављује прво на Auto Republika.
Koja je vaša reakcija?
