Zanimljivost dana: Kada BMW M5 izgleda inferiorno

Ne postoji mnogo automobila prema kojima model BMW M5 iz generacije E34 ne izgleda superiorno. Slavna nemačka limuzina je praktično „napisala knjigu“ o tome kako uspešno spojiti luksuzni model sa četvoro vrata i visoke performanse. E34 je kombinovao 3,5-litarski benzinac sa šest cilindara u linijskoj konfiguraciji, a kasnije i onaj radne zapremine 3,8 litre.

S 335 konjskih snaga ispod haube, mogao je da ubrza iz mirovanja do 100 km/h za 5,9 sekundi i da dostigne maksimalnu brzinu kretanja od 250 km/h.

Međutim, i Mercedes je imao „konja za trku“. Početkom devedesetih godina prošlog veka je stiglo izdanje 500E tadašnje generacije E Klase pod kodnom oznakom W124 i ulice nikada više nisu bile iste. Mnogi će reći da ga firma nije reklamirala iz razloga što je deo posla uradio Porsche, ali to i dalje ne menja uticaj koji je ostvario na nemačku automobilsku industriju. Ovo je kratka istorija legendarne Mercedesove limuzine 500E.

Generacija W124 Mercedesove E Klase se smatra najpouzdanijim ikada napravljenim automobilom od strane ove nemačke firme. Silazio je sa pokretnih traka u periodu od 1984. do 1995. godine i u tom periodu je privukao više od 2,5 miliona mušterija.

U prilog njegove bilistave reputacije ide od priče prezadovoljnih taksista, pa nije retkost da W124 pređe više od pola miliona kilometara, a češto i više, samo sa redovnim održavanjem. Međutim, to takođe ne znači da je bio bez mane, pa benzinski motori nikako nisu mogli da pariraju dizelima na račun pouzdanosti, a neki vlasnici su se žalili i na račun korozije.

Još jedna kategorija po kojoj se W124 nije izdvajao su bile visoke performanse. Štaviše, kada je debitovao spomenute 1985. godine, najveći motor u ponudi je bio 3,0-litarski, da bi na opciju sa osam cilindara morali da čekamo sve do ranih devedesetih godina, i to pretežno zbog američkog tržišta.

Poruka je bila jasna, pa je Mercedes uglavnom privlačio konzervativne mušterije kojima su udobnost, tišina, luksuz i generalno završna izrada bile najbitnije prodajne karakteristike. S druge strane, BMW je izgradio imidž proizvođača premijum vozila sa sportskim duhom, pa su E Klasa i Serija 5 bili drugačiji onoliko koliko su bili i slični.

Pitanje je da li bi Mercedes ikada promenio takvu formulu da prodaja W124 nije značajno pala, nakon više nego odličnog debija. Odjednom je u Štutgartu zavladala panika, a kao logično rešenje da se privuče pažnja publike je ležalo u nekoj sportskoj verziji. Dok takvi četvorotočkaši generalno nisu imali značajan obim prodaje, mediji bi uglavnom dosta pisali o njima i na taj način podizali popularnost celokupne linije ponude.

Međutim, Mercedes se našao u još jednom problemu, a odnosio se na nedostatak inženjera. Oni su zapravo bili zaduženi za razvoj nove generacije S Klase pod kodnom oznakom W140, pa je nemački gigant odlučio da potraži partnera. I pronašao ga je u Porscheu, koji je imao dovoljno vremena i prostora da preuzme projekat u svoje ruke.

Malo je poznato u kakvoj krizi se Porsche našao krajem osamdesetih godina kada je obim globalne isporuke pao sa 50 hiljada, na manje od trinaest hiljada jedinica na svetskom nivou, a mnogi će reći da je dogovor sa Mercedesom spasio firmu od sigurnog odlaska u stečaj.

Do današnjeg dana je nepoznato šta je sve Porsche uradio, pošto različiti izvori donose drugačije informacije. Jedna priča kaže da su čelnici Mercedesa isporučili W124 u limuzinskom izdanju, kao i 5,0-litarski motor sa osam cilindara iz modela SL Klasa R129 i da je onda Porsche kompletirao ostatak posla. Drugi će ipak reći da su samo proširili prednje blatobrane koji su morali proći kroz detaljan proces modifikacija jer originalno nisu napravljeni sa idejom ugradnje tako velikog motora. Izbor imena je pao na 500E po zapremini motora i modelu na kojem je bio zasnovan.

Ono što sigurno znamo je da posao prepravljanja standardne E Klase u 500E svakako nije bio lagan zadatak. W124 je ipak razvijen sa idejom da ga pokreću motori samo sa četiri i šest cilindara, pa uglaviti glomazni 5,0-litarski benzinac je zahtevalo dosta truda i muke. Kada je prvi prototip bio kompeltiran i širina vozila povećana za 5,6 centimentara (ukupno 1.796 mm), postalo je jasno da novitet neće moći da silazi sa iste pokretne trake kao standardan automobil, a to je ujedno bio razlog zašto je proizvodnja prebačena u jednu od Porscheovih fabrika.

500E je na kraju imao izuzetno konfuzan proces proizvodnje koji su samo Nemci mogli da smisle. Naime, Mercedes bi prvo Porscheu dostavio delove potrebne da se napravi šasija i školjka. Nakon što bi Porsche kompletirao prvi deo posla, vozilo bi bila vraćeno Mercedesu za fabranje.

Vozilo bi onda opet bilo vraćeno Porscheu na ugradnju mehanike, a zatim bi automobil opet stigao u ruke Mercedesa da bi dobio enterijer i ostatak delova. Proces je trajao neverovatnih osamnaest dana, a kasnije će biti ponovoljen i sa verzijom 400E. Mercedes je u početku želeo da dnevno kompletira deset vozila, ali će uskoro zbog velikog interesovanja morati da udvostruči tu brojku.

Ali kada je celokupni posao bio završen, 500E je bio zaista impresivan automobil. Spomenuti 5,0-litarski motor je razvijao 326 konjskih snaga i maksimalnih 470 Nm obrtnog momenta dok je jedini menjač u izboru bio četvorostepeni automatski.

I pored ne baš skromne mase od čak 1.800 kilograma, automobil je bio u stanju da ubrza od nule do 100 km/h za svega 5,9 sekundi i da dostigne maksimalnu brzinu od 250 km/h. 500E nije preuzeo samo motor iz SL Klase, već i kočnice marke Brembo, a ogibljenje je bilo značajno modifikovano za bolje ponašanje u krivinama. Zanimljivo je da su dizajnerske promene bile minimalne sa izuzetkom širih krila, 16-inčnih felna i značaka.

Mercedes 500E je imao premijeru na Salonu automobila u Parizu u oktobru 1990. godine, a u prodaji se pojavio nedugo posle toga. Cena kod kuće je iznosila 134.520 nemačkih maraka, dok su Amerikanci morali da izdvoje 81.800 dolara ili oko 184 hiljade „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca.

Proizvodnja će da traje sve do 1995. godine i ovaj fantastični automobil je u tom periodu privukao 10.479 mušterija. Sportista se promenio izuzetno malo tokom svoje istorije. Dobio je jedine dizajnerske promene 1994. godine paralelno sa ostatkom linije modela W124, a tada je i ime promenjeno u E500.

Mehanika je uglavnom ostala ista sa izuzetkom većih kočnica te 1994. godine, a one su pozajmljene iz modela SL600 R129. Iako je Mercedes planirao da eliminiše ovaj automobil nakon 1994. godine, dodatnih 120 jedinica je napravljeno početkom 1995. godine po specijalnoj narudžbini za bitne mušterije.

Nemački proizvođač vozila je ponudio i dve specijalne verzije. Paket Limited je bio deo ponude tokom zadnje dve godine proizvodnje, a orijentisao se na luksuz. Pružao je punu opremu, a dodao je i neke detalje kao što su 17-inčne felne i više drveta u enterijeru. Dosta ređi je bio takozvani E60 AMG i za njega se odlučilo samo dvanaest mušterija. Ovaj automobil je povećao zapreminu motora na 6,0 litara, a snagu na 380 „konja“. Mogao je da juri brže od 300 km/h, a za one koji su hteli još više, tu su bile i prerade samostalnih firmi kao što su RennTech i Brabus. Ovaj poslednji je čak napravio i verziju sa dvanaest cilindara sa ukupno 530 konjskih snaga.

W124 je otišao u penziju nakon 1996. godine kada ga je zamenio novi W210, a to je označilo i kraj za 500E/E500. Naslednici su uglavnom razvijani od strane AMG-a, koji je došao u ruke Mercedesa, i pomoć Porschea više nije bila neophodna.

Ne samo što je ovaj automobil poslao Mercedesa u klasu u kojoj je ranije bio mali igrač, već je u velikoj meri osigurao budućnost Porscheu. Takođe je u velikoj meri „posramio“ rivalski BMW, mada 500E/E500 i M5 nikada nisu bili direktni rivali zbog više nego očigledne razlike u ceni.

A sa toliko bitnih karakteristika, ljubitelji Mercedesa ga sigurno smatraju za jednog od najbitnijih modela u istoriji firme…

AutoRepublika

(208)

Чланак Zanimljivost dana: Kada BMW M5 izgleda inferiorno се појављује прво на Auto Republika.