Zanimljivost dana: Crvena glava (motora)

Ferrari Testarossa je jedan od najpoznatijih i najprepoznatljivijih sportskih četvorotočkaša u istoriji, čiji su dizajn i performanse ostavile dubok trag u automobilskoj industriji i kulturi. Ovaj model, koji je postao ikona osamdesetih godina prošlog veka, ne samo da je predstavljao Ferrari u tom periodu, već je i postavio nove standarde u pogledu performansi, stila i luksuza. Ovo je istorija prvog Ferrarija koji se proizvodio u velikim brojevima.

Predstavljanje Lamborghinija Countacha, davne 1971. godine, je Ferrari zateklo na spavanju. Legendarni italijanski proizvođač vozila, koji je izgradio ime uglavnom na trkačkim stazama, je uvek proizvodio serijske modele, tek toliko da se kvalifikuje za profesionalni auto-moto sport i da naravno ima dovoljne finansije za njega, ali u klasi serijskih modela gotovo nikada nije imao konkurenciju.

A onda se pojavio Lamborghini i počeo da pravi ime za sebe. Prvo je debitovao s Muirom, kao prvim serijskim automobilom s centralno postavljenim motorom koji se proizvodio u velikim brojevima, a onda je početkom sedamdesetih godina usledio legendarni Countach i u potpunosti promenio standarde superautomobila.

Iako se na pravi odgovor Ferrarija moralo čekati čak trinaest godina, predstavljanjem modela po imenu Testarossa je ime italijanskog giganta vraćeno u svetski vrh. Testarossa, ne samo što je takođe postavila standarde u klasi, već je u samo sedam godina proizvodnje sklopljeno približno deset hiljada primeraka, što je neviđena cifra za superautomobile čak i za današnje standarde.

Ali krenimo redom… Kada je Lamborghini sredinom šezdesetih godina predstavio Miuru, Enco Ferari nije delovao previše zabrinuto. Iako je novi konkurent počeo da stiče ime za sebe s centralno postavljenim motorom, Enco je smatrao da ova strategija nije idealna za uličnu upotrebu i da bi trebalo da se koristi samo u auto-moto sportu.

Po prvi put posle dužeg perioda, Ferrari je počeo da gubi i na stazama, posebno na trkama izdržljivosti gde je Ford GT40 čak četiri puta uzastopno slavio nad rivalom. Enco je odlučio da testira tržište, tako je tako 1968. godine prezentovao model Dino sa centralno postavljenim motorom i niskom cenom, ali u većim i skupljim automobilima, vlasnik Ferrarija ipak nije želeo da ode daleko od proverene formule. A onda je na tržište stigao spomenuti Countach i u potpunosti promenio standarde u klasi.

Interesovanje za Lamborghini je preko noći skočilo u velikoj meri, a uskoro je lista narudžbina bila velika. Enco više nije želeo da čeka i naredio je proizvodnju konkurenta sa istom strategijom. Navedeni model je debitovao 1973. godine sa imenom Berlinetta Boxer i centralno postavljenim motorom V12 sa 380 „grla“ iz Ferrarija Daytone. Iako je na papiru imao sve kvalifikacije da bude jednako uspešan kao i Countach, uključujući i veoma slične dizajnerske linije prednjeg dela, Berlinetta Boxer nikada nije opravdala očekivanja i do 1984. godine je napravljeno samo 2.323 primerka.

U želji da poveća prodaju, Ferrari bi često predstavljao specijalne verzije ovog automobila, a jedan od njih je bio 512i BB. Predstavljen je 1981. godine, dobio je ime po zapremini motora i broju cilindara (5,0-litarski V12), ali i pored velike brzine je imao nekoliko većih mana. One su se uglavnom odnosile na manjak prostora u enterijeru, kao i na veliku toplotu u enterijeru zbog pozicije motora.

Iz navedenog razloga, Ferrari je iste godine počeo rad na novom automobilu, Testarossa što na italijanskom jeziku znači „crvena glava (motora)“, s ciljem da ispavi sve greške sa 512i BB-a. Za početak, dimenzije su povećane u svakom pogledu, počev od samog međuosovinskog rastojanja, koje je dobilo 64 milimetara na dimenzijama i sada je iznosilo 2.550 mm. Na taj način se otvorio ekstra prostor u enterijeru, ali i sa više mesta na novi motor.

Za dizajn se postarala legendarna kuća Pininfarina, konkretno dizajner Leonardo Fioravanti, koji je u prošlosti radio na mnogim modelima italijanskog proizvođača vozila. Kao rezultat te odluke je nastao jedan od najlepših superautomobila osamdesetih godina koji, iako je u velikoj meri ličio na spomenuti 512i BB, jeste imao i mnogobrojne specifične karakteristike, posebno u vidu otvora sa obe strane vozila.

Na navedenim lokacijama su postavljeni hladnjaci i poboljšana je aerodinamika, zahvaljujući kojoj Testarossi nije bio potreban spojler za stabilnost kao što jeste Countachu. Sam automobil je bio veoma aerodinamičan i u velikoj meri je podsećao na Countach, posebno u smislu prednjeg dela, ali je zadnji kraj bio nešto potpuno novo, do tada neviđeno u automobilskoj industriji.

Zvanična prezentacija je usledila 1984. godine na Salonu automobila u Parizu gde je Ferrari najavio da je reč o nasledniku legendarnih trkačkih automobila s oznakom TR, koji su dominirali stazama pre i posle Drugog svetskog rata. Centralno postavljeni motor V12 radne zapremine 4,9 litara je razvijao 390 „konja“ dok se snaga prenosila na zadnje točkove preko petostepenog manuelnog menjača.

Performanae su na papiru bile fenomenalne, s ubrzanjem iz mirovanja do 100 km/h za 5,3 sekunde i maksimalnom brzinom od 290 km/h, ali su neki mediji uspeli da nadmaše navedene brojeve. Kao što se očekivalo, novinari su imali samo reči pohvale. Početna cena od 181 hiljadu američkih dolara (oko 555.860 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca) se nije činila previsokom kada se zna šta je sve ovaj automobil pružao, a mnogi se slažu da je bio značajno stabilniji i lakši za vožnju u poređenju s glavnim rivalom Countachom.

Lista čekanja je bila dugačka, a među ponosnim vlasnicima su bili i Elton Džon, Alan Delon i Džerald Berger. Međutim, možda najpoznatija Testarossa je bila ona koja je Don Džonson vozio u popularnoj seriji Poroci Majamija (Miami Vice). Zanimljivo je da su samo dva primerka u seriji bili pravi automobili koji su nosili oznaku Testarossa, dok su ostale verzije bile kopije napravljene tako što je modifikovan DeTomaso Pantera. Za razliku od ostalih modela kompanije, Testarossa je imala veoma limitiranu istoriju u auto-moto sportu i bila je više namenjena za uličnu upotrebu.

Prvi specijalni model stiže dve godine posle početka proizvodnje, a u pitanju je bio Spider napravljen predsednika Fiata Đanija Anjelija (Ferrari je u spomenuto vreme bio u rukama Fiata). Uskoro su se javili i ostali vlasnici Testarosse i zahtevali da Pininfarina napravi preradu kupea u kabriolet, koju je italijanski proizvođač vozila odobrio. Ime Testarossa je opstalo u proizvodnji bez izmena sve do 1991. godine, do kada je proizvedeno 7.177 jedinica. Ali Ferrari nije želeo da se preda tako lako i iste godine debituje 512 TR.

Ovaj automobil je zadržao većinu linija sa Testarosse, ali je dobio povećanje snage već postojećeg motora V12 na 428 „grla“. To je skratilo vreme potrebno za ubrzanje od nule do 100 km/h na 4,9 sekunde uz maksimalnu brzinu od 314 km/h. Zanimljivo je da je ovo takođe prvi Ferrari koji je imao opoziv i to 1995. godine kada je svih 400 primeraka povučeno sa ulica zbog problema sa sigurnosnim pojasevima.

512 TR je inače bio veoma popularan među kupcima, iako je bio skuplji od Testarosse, a u tri godine proizvodnje, fabriku je napustilo 2.280 primeraka. Naslednik 512 TR je bio F512 M, koji je ujedno bio poslednja specijalna verzija Testarosse. Snaga motora je povećana na 440 „konja“ dok je prednji deo dobio minimalne dizajnerske promene, najviše u vidu otvorenih farova.

U dve godine proizvodnje je prodato samo 500 primeraka od čega je njih 75 imalo volan s desne strane vozila. Ferrari je do navedenog perioda vredno radio na nasledniku kog je nazvao 550 Maranello i koji je debitovao 1996. godine. Ponovo je pružao motor koji je bio postavljen ispod haube, napred.

Testarossa je tokom cele svoje istorije bila najpoznatiji model Ferrarija, iako je to istovremeno bio i prvi model kompanije koji nije imao velike sportske uspehe iza sebe. Njegova platforma je opstala na tržištu duže od 30 godina, što Testarossu čini najstarijim Ferrarijevim automobilom, a od pet različitih verzija, ova (Testarossa) je sigurno danas najpoznatija. Danas je Ferrari lider u svetu superautomobila, i pored rivala kao što su Lamborghini, McLaren, pa i Porsche.

Postavlja se pitanje da li bi to bilo moguće da Testarossa nije bila veliki uspeh koji je italijansku firmu izvukao iz teške krize tokom osamdesetih godina…

Zoran Tomasović

(17)

Чланак Zanimljivost dana: Crvena glava (motora) се појављује прво на Auto Republika.