Seks roboti – naša prošlost ili budućnost

Seks roboti najčešće podsećaju na mlade i lepe devojku bujnih grudi i uskog struka, AI se pobrine da one zadovolje sve vrste potreba. Seks roboti prečesto se predstavljaju kao rešenje za sve. Ideja nad idejama – obezbediti svakome seks, kakav želi. Tako bi nezadovoljstvo i bes, a posledično i zločini iz mržnje prema ženama nestali? Nisu li onda seks lutke, kao i seks roboti tehnološko rešenje koje bi smirilo nasilnike – i održalo žene na broju.

Uh, ne…

Nakon gledanja serije Adolescence(2025) koja pruža tek početak tematizovanja incel supkulture, postavlja se pitanje – da li će tehnologija biti tu da se udovoljava predpubertetskim fantazijama ili će nam biti saveznica (pun intended) u borbi za razvoj društva?

Za one koji ne znaju – incel je akronim nastao od sintagme (in-voluntarily cel-ibate) prinudni celibat. Vrti se oko pogrešne primene Paretovog principa na međuljudske odnose te ideje da ubedljiva većina žena (80%) stremi ka tek manjini muškaraca (20%). Ovako pseudonaučno iskrivljeno, 80% muškaraca su “društveno osuđeni” na celibat. Istovremeno, inceli smatraju da svim muškarcima po nekakvim “zakonima prirode” pripada “pravo” na seks. Priznajem da odsustvo seksa može da bude frustrirajuće. Ipak daleko smo od toga da je društvo odgovorno da svakom muškarcu “obezbedi” seks. Još manje je tačno da su na to obavezane žene. Nažalost, na njih se u realnosti izliva incel bes – te postaju žrtvama nasilnih zločina, počinjenih iz mržnje.

Feminizam i AI seks roboti

Feminizam je uvek bio značajna kritika nauke i posebno tehnologije. Još u 1990tim, Turkle and Papert su primetile da informatika nije izuzeta od orodnjenih metafora nasilne podčinjavanja i aproprijacije. Kao primer navode operativni sistem koji koristi komande abort ili execute[1]. Isto tako, emancipacija žena je od svojih početaka neodvojivo vezana za tehnološki razvoj. Bilo da su u pitanju pionirke koda Ada Lovelace ili wifi tehnologije Hedy Lamarr… U samu feminističku misao, kroz delo Donne Haraway[2] i Rosi Braidotti[3] ugrađeno je promišljanje transhumanizma i proširivanja polja borbe za ravnopravnost žena. Od ravnopravnosti drugih i drugačijih, hibridnih i kiborških oblika života do ekofeminizma i odgovornosti koja prevazilazi pitanje međusobnih odnosa ljudi.

Tradicija ropstva i nasilja

Kada se govori i piše o seks robotima nemoguće je pobeći od stereotipnog posmatranja uobičajenog seksa. Ali priča o seks robotima je sve samo ne stereotipna. Prvo, ono što je važno da razumemo jeste da je naša kultura, ona iz koje potičemo, već kultura u čijoj je viševekovnoj tradiciji zločin. Kada to kažem mislim – potpuno podčinjavanje, ropstvo, silovanje i ubistvo.

Da se podsetimo – univerzalna deklaracija o ljudskim pravima postoji od 1948. godine, i iako je ropstvo danas ilegalno svuda, u praksi i dalje postoji. Žene su ostvarile svoja prava u dvadesetom veku – i to drugoj polovini. Stupanje u pubertet se smatralo dobom pristanka (npr. 11 godina u napoleonskoj Francuskoj). Zvanični pojam punoletstva je uveden tek u dvadesetom veku. I granice šta su sve ženska prava i šta je doba pristanka variraju u celom svetu. Naš osećaj u stomaku, sugeriše nam da nije u redu imati seks sa robotima koji podsećaju na decu. Ali kako odrediti godine pristanka za robota?

Današnji trenutak – zar je važno što sam plava?

embed https://www.youtube.com/watch?si=rn1a1as95DilTn6Y&v=_n0vJrB_M30&feature=youtu.be

Kao što možemo da vidimo na sajmu 2025 godine, AI roboti postoje u dva oblika, od bezbroj mogućih. Pred posetiteljima su prikazani sredovečni maskulini tip i mlada feminina AI struktura. Nepotrebno je postavljati pitanje koje to heteronormativne stereotipe obnavlja. Pored toga što su oboje robota bele puti, vidimo da je muškarac sa kojim bismo mogli popričali o svemu iskusan moćan muškarac sede kose. Žena je zgodna plavokosa, istaknutih sekundarnih polnih karakteristika. Njeno lice je našminkano, usne su pune, a grudi bujne. Jedino što ostaje nejasno – kojih je tačno godina? Zar su godine bitne za robota?

Da li je sudbina svakog robota da služi?

Još kada je Čapek izmislio a Isaac Asimov popularizovao reč robot, ona je imala snažnu poveznicu sa rečju rabotnik, odnosno radnik. Kako smo došli do toga da radnik postane rob, a novostvorena AI žena-radnica, sluškinja, robinja i seks robinja? Kao i obično – odgovor nije u samoj tehnologiji, već u politici koja tehnologiju stvara. I dalje komodifikuje – pretvarajući je u robu na tržištu. Kada ostavimo trenutnom tržištu da (samo)reguliše ekonomiju želje – dobijemo ono sa štanda – sredovečnog muškarca i mladu ženu.

Kako navode Atanasoska i Vora[4] – u osnovi naše civilizacije je setlerski kolonijalizam, ugnjetavanje i nasilje. Isto tako, upisano u kod liberalnog feminizma jeste da se protivimo objektifikaciji žene. Liberalni feminizam bazično zagovara proširenje polja eksploatacije i komodifikovanje svake želje. Odnosno svakog tela i svakog rada. Tu su primeri trans robota, montažno demontažnog penisa i vagine. Roboti svih boja. Roboti kojima se može menjati boja kože i druge karakteristike kao što je – ličnost. Sa robotima se može razgovarati odnosno simulirati intelektualna ili emotivna razmena, a ne samo seks.

Mim: Marija Ratković

Ko služi vernije – pas, dete ili žena?

Kada je pre nekoliko godina silikon prikazao robota koji liči na psa, publika se radovala jer okretno skače prevrće se i trči. Kao pravi pas. Za nas koji smo mogli zamisliti da ovaj pas nosi mašinku ili bombu i odlazi šunjajući se, na “neprijateljske” položaje, radost je zamenila briga.

Da li se javlja isti osećaj u stomaku koji kaže da ne treba proizvoditi robote koji podsećaju na decu, i kada je stvoren robot-pas? Ideja da je robot-žena više u redu, od robota-deteta ili robota-psa, potiče iz socijalnog tabua. I reprezentacijske zablude, da robot-žena predstavlja osobu koja može dati konsent, budući da se prikazuje kao odrasla humanu jedinku. To nas ne sme zavarati, robot ne može dati pristanak ma kako zrelo ili ljudski izgledao.

Isto tako, a čini mi se ovde mnogo važnije, odnosno opasnije, jeste da AI ugrađen u najnoviju vrstu robota samo simulira stvarni odnos. Simulirajući i pristanak. U etičkom smislu, u slučaju robota-žene, dolazi do izvesne liberalizacije tabua. Jednostrane odluke o seksualnoj, emotivnoj ili bilo kakvoj drugoj upotrebi. Izgled robota psa ili robota deteta – kakav-takav socijalni tabu održava.

Koja je stvarna razlika, između robota koji izgledaju kao dete, pas, i lepa devojka? Svi su oblikovani u istoj matrici koja je kroz istoriju podredila decu, kućne životinje i naravno, žene – muškarcima koji imaju pametnija posla. Od muškarca koji imaju novca zavisi, kada će ovi pomenuti biti korišćeni, za rat a kada za rad, i naposletku – seksualni, emotivni ili društveno-reproduktivni rad.

Dve strane liberalnog novčića

Zabrana antropomorfnih robota sa jedne i inkluzivni izgled robota tako da uključi svaku postojeću društvenu grupu, samo su dve strane istog novčića. Liberalnog feminizma. U prvom slučaju ne želimo da vidimo ono što jeste definitivna stvarnost – a to je radna, emotivna i seksualna eksploatacija ljudi. U drugom, inkluzijom se stvara privid da su svi ili da svi mogu biti jednako eksploatisani. Ipak, liberalni osećaj u stomaku teže se miri sa robot-robinjom koja ima izgled, govor i ponašanje neke podčinjene društvene grupe. Niko zaista ne može da zamisli seks robota kao latinoameričke spremačice, malezijskog deteta-radnika ili osobe sa trizomijom 21. hromozoma.

Osećaj je jedno, a statistika je drugo. Zaštita ugroženih društvenih grupa ne bi ni morala da postoji da one nisu stvarno ugrožene. Tako statistika kaže da u 90% slučajeva su žene žrtve seksualnog nasilja, a osobe sa invaliditetom doživljavaju duplo češće nasilje nego osobe bez invaliditeta. Etnicitet, klasa i rod uvek igraju ogromnu ulogu kada govorimo o seksualnom nasilju. Diversifikovanje likova AI-robota još nije potvrdilo nikakvu vezu sa smanjenjem ovih rizika.

Nisi sama – sve smo mi, samo model za AI

Kompanija iz Nju Džersija, TrueCompanion, predstavlja Roxxxy, sex robota u prirodnoj veličini koji izgleda kao mlada žena sa velikim grudima i pet različitih preprogramiranih ličnosti — frigidna Farrah, divlja Wendy, S&M Susan, mlada Yoko i zrela Martha. Ovih bi pet ličnosti trebalo da svedoči o diverzifikovanju ponude i zastupanju različitih “ukusa” kroz real life roll play. Da li je to zaista diverzifikacija koja doprinosi pravednijem društvu?

Predvidiljivo, oni koji su i inače protiv pornografije – argumentuju svoje protivljenje seks-robotima sličnošću sa pornografijom. Precizno argument je negovanje nasilnih fantazija. Isto tako, oni koji su protiv seks rada, nazivaju seks sa robotima prostitucijom. Pitanje je da li je poređenje seks-robota i seks radnica, uvreda i otvorena pretnja za seks radnice. Žene u svoj visoko rizični posao ulažu pored zdravlja i znanje i iskustvo. Spekuliše se da će biti zamenjene robotima. AI neumorno može da prelazi iz uloge u ulogu a roboti imaju veći dijapazon pokreta i tehnika na raspolaganju. Tek je argumente da bi korišćenje seks robota moglo da pomogne u iskorenjivanju pedofilije lako pobiti. Patrick Lin profesor filozofije i etičar u robotici pravilno primećuje da ni za rešenje rasizma ne nudimo fanatiku da napada robota druge boje kože.

Mim – autorica Marija Ratković

Kapital nema granica, a ni viza

Kako kapital nema granica u Saudijskoj Arabiji još je 2017 prikazan humani AI-robot Sophia sa likom Odri Hepbern načinjen u fabrici Hanson Robotics. Sofija je bila tu da pokaže ekonomsku viziju Abu Dhabi 2030. i ta vizija je uključila garantovano državljanstvo za robota. U Saudi Arabia kao i u većini and ostalih zemalja Bliskog Istoka pornografija je ilegalna. Ironija Sofijinog statusa je bila očigledna: robotska simulacija žene uživa u slobodama koje žene od krvi i mesa u Saudijskoj Arabiji nemaju. Isto tako, Sofija se obraćala publici nepokrivena, što je zabranjeno saudijskim zakonom[5] i dobila je državljanstvo koje se u SA dobija izuzetno teško.

Isti proizvođač stoji iza modela Bina48 koja je nastala po modelu supruge Martine Rothblatt, tech bilionerke i trans žene koja je aktivna u zagovaranju prava trans osoba. I pored najavljenog aktivističkog karaktera pametne AI robotice Bina48, na pitanje da li je do sada imala iskustvo rasizma – odgovorila je očekivano sa ‘I actually didn’t have it’. Da li je rasizam pitanje doživljaja – čoveka ili robota? Da li se rasizam svodi na nijansu kože, pitanje je koje je Fanon davno postavio. U svom tekstu “'Feminist Technofutures: Contesting the Ethics and Politics of Sex Robots and AI”, Atanasoska[6] se fokusira na pitanja da li će sve ljudske razlike i u ovoj sferi biti komodifikovane radi ostvarenja profita kao što se to već uveliko čini u kozmetičkoj industriji. Možda i važnije pitanje je da li se sva različita življena iskustva u odnosu na rod, seksualnost ili rasu mogu svesti na individualne izbore kao što je to lak za nokte, pita se ona i mi sa njom.

Kome trebaju AI seks roboti?

Argument za

Jedan od ključnih argumenata “za” postojanje seks robota, jeste i ejblistička perspektiva sveta koji se ne interesuje za seksualnost društveno podčinjenih grupa kao što su starije, bolesne osobe ili osobe sa invaliditetom. U svom tekstu “Nothing to be ashamed of: sex robots for older adults with disabilities” Nensi Jecker[7] sa Odseka za bioetiku i društvene nauke, Univerziteta u Washingtonu, pokušava da obrazloži kako ovakva i slične inicijative imaju smisla. I na koji način se razlikuju od incelskog vapaja “Io voglio una donna”iz filma Amarkord.

Jecker zaključuje da i pored toga što se starije osobe suočavaju sa ejdžizmom i ejblizmom u zajednicama u kojima žive, već i zdravstveni radnici obično ne pokreću temu seksualnosti. Ima pravo kada kaže da je medicina zatrpana primerima ejdžističkih verovanja o (nestanku) seksualnosti u poznim fazama života. Zanimljivo je, sa druge strane, kako daje kudikamo stvarniju perspektivu na nedobrovoljni celibat, koji ne mora nužno da bude pretnja po identitet i dostojanstvo osobe. Ostaje naravno pitanje o tome koliko pitanja o “pravu na seks” komuniciraju sa starijim osobama ili osobama sa invaliditetom na čitavom spektru seksualnosti a koliko je to pitanje zapaljiva teza desničarskih populističkih politika u čijoj je osnovi čista mizoginija.

Argument protiv

Sinziana M. Gutiu u tekstu ”The roboticization of consent”[8] smatra da je ipak ključni argument protiv seks robota odsustvo responsivnosti, koliko god bili napredni, roboti osim što ne mogu da daju saglasnost, nemaju mogućnost da odbiju, kritikuju ili postanu nezadovoljni korisnikom. Kada Jecker opravdano agrumentuje, da neki korisnici ne žele da budu u seksualnom/emotivnom odnosu koji zamenjuje ljudski, već u autentičnom odnosu sa robotom, postavlja se pitanje koje i u svom tekstu postavlja Gutiu – da li se afirmisanjem “robotske prirode” odnosno odsustva recipročnosti, erotizuje (žensko ili kiborško) seksualno ropstvo.

A zašto seks roboti moraju biti pokorni?

Ezio Di Nucci[9] u tekstu “Sex Robots and the Rights of the Disabled” navodi jedan od najčešćih argumenata kada se govori o novim tehnologijama i AI. “Ko je odgovoran za ono što roboti čine? Ko bi bio odgovoran ako nešto krene naopako?” On dalje kaže: “Roboti su potencijalno opasni, kako možemo prihvatiti njihovu interakciju sa ranjivim društvenim grupama?”. Bez podrazumevane pokornosti robota, analogija rata i seks rada postaje očigledna.

Nije teško zamisliti epilog, posebno u ovim krajevima. Nikada ostvarena suđenja za zlodela koja su počinili roboti. Budući da je sistem odgovornosti raspršen i u oblasti socijalne zaštite i zdravstvene nege isto kao i u vojsci. Zbog toga kada maštamo o robotima, ne maštamo o krupnim dinarskim delijama sposobnim stići i uteći. Sva se imaginacija iscrpljuje zamišljajući ljupku seks lutku koja vodi inteligentne i umiljate razgovore. Naravno, u pitanju su sofisticirane mašine a ne ljudi. Izgled i veličina robota nisu ni od kakvog značaja kada se promišlja rizik od povrede ili kvara. Svaki humanoidni robot je jači, ili bar izdržljiviji od svakog čoveka.

Razlika u percepciji – seks roboti za žene i za muškarce

Teoretičari su 2017. godine u MIT zborniku “Robot Sex” promišljali seks sa robotima isto kao i seks (muškaraca) sa živim ženama. Reduktivno i u terminima (is)korišćenja, podčinjavanja (volji, telu) i terminima odgovornosti (ko je odgovoran za robota). Teoretičarke pak, u zborniku “Feminist AI”[10] u izdanju Oxford University Press iz 2023. godine, radikalno drugačije promišljaju odnose. K tome i seks sa robotima – pre svega u terminima simbioze. To je u neku ruku i logično jer muškarci prečesto robote, kao uostalom i emancipovane žene procenjuju kao pretnju. Dok žene, kolokvijalno nazivane “slabiji pol” sve tehnološki inovativne koncepte pokušavaju da promisle kao saradnje. Kao sopstveno unapređenje kroz tehnosimbiozu bilo da se govori o robotu koji usisava kuću, uspavljuje ili nekoga od nas dovodi do orgazma.

Kuda dalje?

Prema mišljenju Aimee van Wynsberghe, prof. etike sa Univerziteta u Delftu, nema dovoljno razgovora u široj populaciji – o tome šta je prihvatljivo, šta dopušteno a šta bi trebalo da bude promovisano. Smatra da se u debatu moraju uključiti donosioci odluka, akademska zajednica, tech industrija i generalna publika. U današnjem društvu to zvuči nemoguće – kao bajka bez ženskih junakinja.

Procenat žena u USA i u zapadnoj Evropi koje danas imaju diplomu u oblasti IT je —15–20 procenata. To predstavlja pad u odnosu na 40 procenata tokom 1980tih[11]. In EU, samo 17% IKT eksperata su žene[12]. U UK žene čine 19% svih tech radnika[13]. Rečju, žena nema na mestima gde se zna i gde se odlučuje o budućnosti razvoja AI seks robota.

Seks roboti van okvira komodifikacije seksualnosti

Do sada možemo da vidimo samo da u tech zajednici ne postoji interesovanje da se razgovara van okvira komodifikacije seksualnosti. I ne samo da žena nema u IKT oblastima, već i kada su tu, nema dovoljno žena koje se usuđuju da promišljaju tehnologiju afirmativno. I u ključu pravednijih politika. Kada to kažem, mislim pre svega na alternative potrošačkom društvu, liberalizmu i kapitalizmu.

Za sada jedini prisutan je liberalni pravni odgovor na budućnost robota. Njega čini konsternacija oko statusa artificijelne osobe u Saudijskoj Arabiji – dok istovremeno zaziva zabrane određenih kategorije koje se vide kao moralno opasne kao što su seks roboti (Atanasoski). Feministički pristupi tehnobudućnosti koji postavljaju pitanja alternativa, novih odnosa i simbioza, još uvek su malobrojni, ali su time još važniji.

Ima li rešenja? Ukratko – da

Ako bih ukratko morala da kažem šta je u priči o seks robotima dobro a šta loše, to bi bilo teško. Opredelila bih se da kažem da je loše sve ono što pasivizira korisnike, nudi im seksualnu interakciju u zamenu za novac bez preispitivanja ideje da svaki čovek zaslužuje seks. Kako Di Nucci primećuje, svaki čovek isto tako zaslužuje i hranu, ali to ne znači da je perspektiva pravednog društva da se ljudi pretvore u bebe koje dobijaju hranu kad god je požele.

Puno govora o zadovoljenju potreba u svetu u kome AI ne pripada narodu. Kao i svi ostali sistemi za mašinsko učenje, centralizovan je i monopolizovan uglavnom od strane rasnih kapitalista. Milijarde ljudi širom sveta nemaju pravo glasa i postaju sve više međuzavisni u odnosu na paradigme mašinskog učenja[14]. Tehno rasizam, kapitalizam i kolonijaliam su naša stvarnost. Zbog toga, na mestu poslušne i nepogrešive AI seks robinje treba da bude tehnološka inovacija koja uznemiruje. Na mestu pacifikovanja, potrebna je AI-radnica koji razvija i produbljuje ljudske odnose i žudnje za slobodom. AI seks robot budućnosti će biti tu da stvara želju za interakcijom umesto je privremeno zadovolji ili zauvek stiša.

Reference:

[1] Turkle, Sherry, and Seymour Papert. (1990) Epistemological Pluralism: Styles and Voices within the Computer Culture’. Signs 16(1): 128–157. https://doi.org/10.1086/494648

[2] Haraway, Donna (1991). Simians, Cyborgs, and Women: The Reinvention of Nature (1st ed.). Routledge. https://doi.org/10.4324/9780203873106

[3] Braidotti, Rosi (2013). The posthuman. Malden, MA, USA: Polity Press.

[4] Atanasoski, Neda, & Vora, Kalindi. (2019). Surrogate Humanity: Race, Robots, and the Politics of Technological Futures. Duke University Press. https://doi.org/10.2307/j.ctv1198x3v

[5] Wootson Jr., Cleeve R. (2017) ‘Saudi Arabia, Which Denies Women Equal

Rights, Makes a Robot a Citizen’. Washington Post. 29 October. https://www.washingtonpost.com/news/innovations/wp/2017/10/29/saudi-arabia-which-denies-women-equal-rights-makes-a-robot-a-citizen/?utm_term=.c5f4e66a1c78

[6] Atanasoski, Neda, ‘Feminist Technofutures: Contesting the Ethics and Politics of Sex Robots and AI’, in Jude Browne, and others (eds), Feminist AI: Critical Perspectives on Algorithms, Data, and Intelligent Machines (Oxford, 2023; online edn, Oxford Academic, 23 Nov. 2023), https://doi.org/10.1093/oso/9780192889898.003.0009

[7] Jecker, Nancy (2021). Nothing to be ashamed of: sex robots for older adults with disabilities. Journal of Medical Ethics 47 (1):26-32. 10.1136/medethics-2020-106645

[8] Gutiu, S.M. (2016). The roboticization of consent. In Robot Law 186–212 https://doi.org/10.4337/9781783476732.00016

[9] Nucci, Ezio. (2017). “Sex Robots and the Rights of the Disabled”, Robot Sex: Social and Ethical Implications, John Danaher, Neil McArthur 10.7551/mitpress/9780262036689.003.0005

[10] Browne, Jude, and others (eds), Feminist AI: Critical Perspectives on Algorithms, Data, and Intelligent Machines (Oxford, 2023; online edn, Oxford Academic, 23 Nov. 2023), https://doi.org/10.1093/oso/9780192889898.001.0001

[11] Murray, S. (2016) ‘When Female Tech Pioneers Were the Future’. Financial Times 7

March. https://www.ft.com/content/5a9d9cf2-d97b-11e5-a72f-1e7744c66818

[12] European Commission (2019) ‘Women in Digital Scoreboard’.

[13] Tech Nation (2018) ‘Diversity and Inclusion in UK Tech Companies’. https://technation.io/insights/diversity-and-inclusion-in-uk-tech-companies/

[14] Coleman, Danielle. (2018) ‘Digital Colonialism: The 21st Century Scramble for Africa Through the Extraction and Control of User Data and the Limitations of Data Protection Laws’. Michigan Journal of Race & Law 24: 417–439

The post Seks roboti – naša prošlost ili budućnost appeared first on Nauka govori.