Nauka govori podkast, epizoda 14: dr Radmila Stevandić Begović o HPV infekcijama i značaju HPV vakcina

U ovoj epizodi podkasta Nauka govori, naša gošća je dr Radmila Stevandić Begović, specijalistica porodične medicine i subspecijalistica epidemiologije zaraznih bolesti pri JZU Dom zdravlja Banja Luka,  koja govori o humanom papiloma virusu (HPV) te sigurnosti i efikasnosti vakcina protiv HPV-a.

Nauka govori podkast je dostupan na platformama:
Youtube: https://bit.ly/naukagovori-podcast-youtube
Spotify: https://bit.ly/naukagovori_spotify
RadioPublic: https://bit.ly/radiopublic_naukagovori
Apple Podcast: https://bit.ly/applepodcast_naukagovori
Castbox: https://bit.ly/castbox_PNG
Facebook: https://bit.ly/FB_PNG_PL

Jelena Kalinić: Dobar dan i dobrodošli u još jednu epizodu podcasta Nauka govori. Imamo mnogo razloga da opet govorimo o humanom papiloma virusu, HPV-u, vakcinama protiv HPV-a i infekcijama koje ovaj virus izaziva. Naime, ovaj virus ima enorman utjecaj na zdravlje žena, reproduktivno zdravlje žena, ali i zdravlje muškaraca. A premalo naših građana, nedovoljno naših građana razumije povezanost HPV-a sa slučajevima i rizikom od raka grlića materice i drugih tipova raka. S nama je danas doktorica Radmila Stevandić Begović:, specijalistica porodične medicine i subspecijalistica epidemiologije zaraznih bolesti da nam bolje objasni o čemu je riječ.

Doktorice Stevandić Begović, hvala vam što ste se odazvali našem pozivu.

Radmila Stevandić Begović: Hvala vam na pozivu.

Jelena Kalinić: HPV virus je jedan najčešće seksualno prenosivih virusa. Međutim, čini se da ljudi kod nas, naši građani, premalo znaju o ovom virusu i posljedicama HPV infekcije. Dakle, ono što bih voljela da uvijek nekako potvrdimo i utvrdimo u ovim našim pričama jeste koji su to najčešći tipovi ovog humanog papiloma virusa – HPV-a? Kako se razlikuju po sposobnosti izazivanja bolesti kod ljudi i koliko su rasprostranjeni?

Radmila Stevandić Begović: Ovako, znači, humanih papiloma virusa ima preko 200 tipova. Ono što nas najviše zanima jeste onih 40 tipova humanih papiloma virusa koji se prenose seksualnim putem. I to su ujedno najčešće polno prenosive bolesti. Kako se prenose: direktnim kontaktom zaražene kože o kožu, kože o sluzokožu i sluzokože o sluzokožu. Ono što je važno i što je, u suštini, dobra stvar kod tih infekcija jeste da negdje oko 90% zaraženih za jednu do dvije godine se izbori sa virusom. Međutim, problem jeste tih nekih 5% do 10% zaraženih, a mi nikad ne znamo ko je u tih 5% do 10% čiji organizam nije sposoban da se izbori sa virusom. Virus kod tih osoba izaziva prekancerozne lezije i karcinome. Već kad sam spomenula karcinome, koji su to karcinomi? S obzirom na učestalost, na prvom mjestu je karcinom grlića materice, ali to su i drugi karcinomi kao što je karcinom vulve, vagine, anusa. Potom karcinomi koji se vežu za infekciju humanim papiloma virusima, orofaringealne regije.

Jelena Kalinić: Objasnićemo: orofaringealna regija je…

Radmila Stevandić Begović: …regija usta i ždrijela, jeste.

00/03/04

Jelena Kalinić: Dakle, obično se govori o HPV-u kao o nečemu što samo napada, da tako kažemo, žene, ali iz ovoga što ste rekli vidimo da postoje organi, dijelovi tijela koji zapravo postoje kod oba spola. Dakle, da su i muškarci ti koji mogu dobiti infekciju i promjene, odnosno čak i tipove raka uzrokovane ovim virusom. Koliko on je rasprostranjen? Koliko se često javlja infekcija HPV-om?

Radmila Stevandić Begović: Dosta često. Kaže se da negdje oko 80% seksualno aktivnih muškaraca i žena se u jednom periodu svog života jednom ili više puta inficira sa nekim od HPV tipova. Zapravo najveća je učestalost infekcije do 25. godine, odnosno najveći peak, odnosno najveći broj oboljelih se upravo bilježi u 22. godini života.

Jelena Kalinić: To ne znači da neko ko je i stariji ne može da dobije, pogotovo ako imunološki sistem bude nekako u lošijem stanju, da ne može da se razvije.

Radmila Stevandić Begović: Ono što sam htjela da kažem je da su te infekcije dosta česte.

Jelena Kalinić: Jako puno srećemo dezinformacija i mitova. Naprimjer, u svakom gotovo komentaru ispod nekih postova koje dijelimo bude neki mit. Jedan od tih mitova je da muškarci isključivo prenose humani papiloma virus, a posljedice infekcije se očituju isključivo na ženama. Već ste rekli svakako da i muškarci mogu dobiti. Imamo i onaj slučaj i Michaela Douglasa koji je javno rekao da je imao rak grla uzrokovan HPV-om. Ali da li je ovo možda jedini mit ili ih ima još? I šta biste poručili onima koji misle ovako?

Radmila Stevandić Begović: Šta bih poručila? Ono što bih ja zaista voljela da poručim onima koji nas slušaju i gledaju jeste da imaju povjerenje u zdravstvene radnike. Zdravstveni radnici treba da preuzmu osnovnu, vodeću, ulogu jer oni su ti sa najvećim kredibilitetom koji treba, zajedno sa svim drugim, da vrate povjerenje u imunizaciju. Zapravo, kada se priča o ovim vakcinama, mi imamo cilj. Koji nam je cilj vakcinacije? To je eliminacija tih visokoonkogenih HPV tipova odnosno eliminacija karcinoma grlića materice. Šta to znači? Da imamo manje od 4 oboljele žene na 100.000 žena. Kako ćemo doći do tog cilja? Pa imamo vakcine. One su nam dostupne, pristupačne. U čemu je problem? Problem je u povjerenju.

00/06/10

Jelena Kalinić: Rekli ste da ima oko 200 tipova ovog virusa. Znači, kada kažemo humani papiloma virus, mi mislimo na čitavu jednu skupinu virusa. Koji su to virusi koji su najviše skloni da izazivaju kancerozne, prekancerozne promjene odnosno, kako mi kažemo u struci, imaju najveći onkogeni potencijal?

Radmila Stevandić Begović: Znači, imamo ih preko 200, oko 200. 40 se prenose seksualnim putem. Nisu svih tih 40 opasni. Mi ih s obzirom na taj onkogeni potencijal dijelimo na niskoonkogene i visokoonkogene.

Jelena Kalinić: Ili niskorizične i visokorizične.

Radmila Stevandić Begović: Jeste! Ti niskoonkogeni dovode do nastanka kondiloma. Prema podacima svjetske zdravstvene organizacije godišnje, i muškaraca i žena, oboli oko 35 miliona od kondiloma. Mi pričamo, znači, o epidemijskom karakteru te vrste bolesti.

Jelena Kalinić: Da ne govorimo samo… da znaju slušaoci i gledaoci, to su kondilomi, to su genitalne bradavice, znači još nije u pitanju rak, nego samo promjene vrlo ružne, ali i dalje ih pokušavamo izbjeći.

Radmila Stevandić Begović: Jeste, znači, postoje ta dva tipa HPV virusa, 6 i 11, koji dovode do nastanka praktično preko 90% svih kondiloma. Pričamo o tim niskoonkogenim HPV virusima, drugu stranu čine visokoonkogeni. Visokoonkogeni virusi kod nekih osoba uzrokuju nastanak prvo prekanceroznih lezija, a onda karcinoma.

Jelena Kalinić: Koji su to? Koji su im oznake brojčane?

Radmila Stevandić Begović: Jeste, najopasniji i najčešći su dva tipa, to je 16 i 18, i oni dovode do nastanka praktično 70% svih karcinoma grlića materice.

Jelena Kalinić: Imamo te vakcine. Znači, čim nešto može biti uzrokovano virusom, postoji mogućnost da se razvije i vakcina. Naravno, nemamo protiv svih virusnih bolesti vakcine, ali srećom imamo protiv infekcija humanim papiloma virusom. Ono što je sad interesantno, kako se daje ta vakcina, kada se daje, gdje se daje, u koliko doza, koliki je razmak između doza i koje su to starosne grupe koje trebaju primiti, koje primaju, pogotovo u Bosni i Hercegovine? Znam da u Republici Srpskoj sad dolazi do jednog proširenja grupa za vakcinaciju.

Radmila Stevandić Begović: Znači, Republika Srpska je dobila ovu vakcinu 31. marta 2023. godine.

Jelena Kalinić: I ona je registrovana. Vrlo bito je da znamo da je registrovana, jer se širi dezinformacija, da nije registrovana. Znači registrovana je!

Radmila Stevandić Begović: Jeste! I vakcina se daje, znači, donja uzrasna granica je 9 godina. Gornje uzrasne granice nema. Šta to znači? To znači da nema medicinskih kontraindikacija da neko ko ima 30 ili 50 godina ne može da primi ovu vakcinu. Može. Ali, ono što je bitno i što je preporuka, da se vakcina daje prije stupanja u seksualne odnose. Zašto je to tako? Znači, vakcina je profilaktička. Vakcina štiti od 7, mi govorimo o devetovalentnoj Gardasil vakcini koju mi imamo u Republici Srpskoj. Znači, ta vakcina štiti od 7 visokoonkogenih tipova i 2 već spomenuta niskoonkogena tipa. Znači, što je jako bitno da se zna. Znači, imamo vakcinu koja je profilaktička, ali nije terapijska. Šta to znači? Znači, ako je neko već došao u kontakt sa nekim od tipova humanog papiloma virusa, on ako primi vakcinu, vakcina neće eliminirati virus iz organizma.

00/10/13

Jelena Kalinić: I manje će biti efikasna. Zapravo, to je stvar koju vam često postavljaju žene u komentarima. Žene koje imaju određene nivoe prekanceroznih promjena, to su oni CIN1, CIN2, CIN3, ili su čak prebolovale, imale neke zahvate na grliću materice. One prosto mole „da li mogu primiti vakcinu da me zaštiti od drugih tipova ili mogu li u starijoj dobi?“. A prosto ta profilaktička, postoje određene skepse, određene preporuke da to nije toliko, možda, efikasno i zato se insistira na djevojčicama.

Radmila Stevandić Begović: Brojne studije, znači obaveza ljekara je da prati studije, da se skladu s tim i ponaša. I to je zapravo medicina zasnovana na dokazima. Brojne studije koje su do sada objavljene pokazuju – šta? Prvo da je jako bitno da se vakcina primi na vrijeme, jer je time efikasnost tih vakcina najveća. Kasnije ću vam spomenuti koje su to studije i pokazale, ali je efikasnost i dalje dobra kod onih koji prime vakcinu i kasnije. Mnogo bolja nego kod onih koji ne prime vakcinu uopšte.

Jelena Kalinić: Da li je potrebno raditi prije vakcinacije u toj odrasloj, adolescentskoj dobi, neki test poput tipizacije HPV-a?

Radmila Stevandić Begović: Pa obično ne postoje te preporuke da je prije vakcinacije potrebno bilo koje testiranje. Ali ako neko ima problem sa HPV-om, zna koji tip ima, znači da li je to recimo 16, kao najgori tip, a nema druge – ima jedan tip, moja preporuka je da svakako primite vakcinu, jer će vas ta vakcina u tom slučaju štititi od 8 tih HPV tipova koji su opasni. Ono sam počela pričati, pa smo otišle na… Da, znači, Republici Srpskoj od marta ove godine imamo proširenu kohortu. Znači, vakcinu mogu primiti i dječaci i djevojčice. Znači, mi vakcinišemo i dječake i djevojčice uzrasta od 9 do 18 godina.

Jelena Kalinić: Tu je bilo, moram samo sekundicu prekinuti, različiti mediji javljaju, različito – neki su napisali do 17. godine, a neki do 18. rođendana, pa samo da razumijemo kako ide.

Radmila Stevandić Begović: Znači, kad dijete napuni 18 godina, ono može primiti vakcinu, na našem institutu, ali se ta vakcina plaća. Ono što je jako važno, krenuli smo sa tom preporukom da se vakcinišu i dječaci i djevojčice od 11 do 14, pa smo to proširili na 9 do 14. E sad je ovo zaista najbolje. Od 9 do punih 18. Dijete kad napuni 18 godina, znači vakcinu mora plati. Ali, ako je dijete primilo vakcinu sa 17 godina, i ako u međuvremenu do revakcine…

Jelena Kalinić: Prošao rođendan…

Radmila Stevandić Begović: Da, ali će isto primiti besplatnu vakcinu.

00/12/18

Jelena Kalinić: Sjajno! Da vidimo još jednom, ljudi se često pitaju, bile su preporuke da se ta vakcina prima u 3 doze, ali jednom meni se čini, a vi molim vas da potvrdite, da su dvije doze i u kojem nekom vremenskom rasponu? To je jako bitno ljudima koji se interesuju.

Radmila Stevandić Begović: Jeste, i tu je došlo do izmjena. Znači, između prve i druge doze vremenski period je od 6 mjeseci do 13 (mjeseci), godine. Govorimo o dvije doze. Do godine. Od 6 mjeseci razmišljati.

Jelena Kalinić: Je li bolje požuriti onda, da se što prije završi, ili možda sačekati godinu dana?

Radmila Stevandić Begović: Ja sam od samog starta, ako smijem to da kažem, pošto sam završila suspecijalizaciju u Srbiji, oni su išli na tu varijantu 6 mjeseci. Mislim da je to… Ja bih tako vakcinisala svoju djecu.

Jelena Kalinić: Dobro, da završe što prije.

Radmila Stevandić Begović: Da, da završe što prije. Ako se čeka tih nekih godinu dana, roditelji zaborave.

Jelena Kalinić: Da, to se dešava jer preveliki je razmak.

Radmila Stevandić Begović: I ono isto, izvinjavam se, što bih isto željela da kažem, znači ova vakcina se može primiti istovremeno sa drugim vakcinama. Konkretno mi u devetom razredu vakcinišemo djecu vakcinom protiv difterije i tetanusa. Znači istovremeno sa tom vakcinom dijete može primiti i vakcinu protiv humanog papiloma virusa.

Jelena Kalinić: Što je jako bitno da se ne pravi razmak, da se ne odgađa, ali roditelji su jako zabrinuti: „Jao, da li će mi dijete primiti previše antigena! Je li to opasno, dvije vakcine različite da primimo?“ I to su jako česta pitanja i hvala što ste odgovorili i na to, na tu zabrinutost.

No, bez obzira što mi pričamo o ženama u kontekstu HPV-a i HPV vakcinacije, bitno je reći kakvu zaštitu ona pruža muškarcima, odnosno dječacima, u dobi koju ste spomenuli maločas.

Radmila Stevandić Begović: Znači, dječaci kad prime ovu vakcinu će se sa efikasnošću od preko 90% zaštititi od kondiloma, to je prvo. Drugo, od karcinoma kao što su, već sam to rekla, karcinomi usta i ždrijela, karcinomi penisa i anusa. I ono što je isto bitno jeste da vakcinacijom dječaka mi prekidamo dalje put širenja infekcije.

00/15/46

Jelena Kalinić: Prenošenje i imunitet, imunitet grupe, imunitet krda. No, postoji isto tako jedna dezinformacija, odnosno pogrešno razmišljanje ljudi koji prime vakcinu da ako su primili vakcinu, pogotovo žene, da je s tim završeno sve i zabrinutost da možda žene koje su primile vakcinu, djevojke koje su primile vakcinu, neće dolaziti redovno na preventivne preglede.

I sad je izuzetno bitno da naglasimo: zašto i nakon vakcinacije, potpune imunizacije, treba ići na ove preglede?

Radmila Stevandić Begović: Meni je tako drago što ste mi postavili to pitanje jer zapravo odgovor na to pitanje je suština cijele ove priče. Pričamo o karcinomu grlića materice. U karcinomu grlića materice mi imamo primarnu, sekundarnu i tercijarnu prevenciju. Najefikasniji, najisplativiji način prevencije je imunizacija, to je najvažnija mjera primarne prevencije. Primarna prevencija se bavi zdravom populacijom. Mi vakcinišemo zdravu djecu i preveniramo nastanak bolesti u budućnosti. Naravno, pored te imunizacije koja je jako važna, u domenu primarne prevencije je ta edukacija. Edukacija kako roditelja, tako i djece. Odnosno, edukacija o odgovornom seksualnom ponašanju.

Jelena Kalinić: To je na najteže pitanje koje niko ne želi da čuje.

Radmila Stevandić Begović: E, tu imamo stigmatizaciju i moramo raditi na razbijanju te stigmatizacije. Znači, primarna prevencija se bavi zdravom populacijom. Sekundarna prevencija, znači, to je screening. Mi otkrivamo bolest na početku. Znači, to su one žene koje misle da su zdrave. Nemaju ni jedan simptom ili znak bolesti.

Jelena Kalinić: Nažalost, ova bolest jeste takva da se simptomi, ako se ukažu, to je već prekasno.

Radmila Stevandić Begović: Da. Znači, na početku bolest, u toj nekoj fazi nastanka prekanceroznih lezija radi se screening. Kod nas, screening je PAPA test. Zato je jako važno pozivati žene, odnosno, edukovati ih o toj svijesti da, iako nemaju probleme, moraju obavljati redovne preventivne ginekološke preglede.

Jelena Kalinić: Koji možda izgleda neugodno, ali zapravo je potpuno bezbolan. Nema tu neke baš tolike neugodnosti, PAPA test.

Radmila Stevandić Begović: Jeste. Znači, a ono što je jako bitno, da, primarna prevencija ne isključuje sekundarnu prevenciju. Naprotiv, dobra primarna prevencija i dobra sekundarna prevencija utiču na tercijarnu, a tercijarna prevencija je zapravo palijativno zbrinjavanje. E sad, jer ne znam podatke za Republiku Srpsku, ne znam da li ih imamo uopšte, ali znam za Republiku Srbiju. U prošloj godini, u Republici Srbiji, dvije trećine novootkrivenih karcinoma grlića materice, znači dvije trećine, je bilo u stadiju invazivnog, neoperabilnog karcinoma grlića materice. Što ukazuje da nam je zakazala i primarna prevencija, zakazala nam je sekundarna prevencija i mi se bavimo praktično palijativnim zbrinjavanjem. To je problem.

00/19/15

Jelena Kalinić: Zaista, i ovom prilikom, uvijek, kada pravimo ove razgovore o HPV-u, uvijek mi je vrlo bitno reći ženama, molim vas, idite na redovne ginekološke preglede i uvijek, nekako ide, PAPA je upakovan u neku standardnu sad ponudu ginekoloških pregleda jednom godišnje za neke čak i dva puta godišnje. Nemojte se bojati, zaštitite sebe. Dosta žena se zapravo boji da će se nešto otkriti. Ako se otkrije, pa bolje je kad se otkrije kada se može operisati.

Radmila Stevandić Begović: Moj poziv je ženama, ne samo ženama i muškarcima: posjećujte svoje ljekare i kad ste zdravi.

Jelena Kalinić: Upravo, trebamo na te primarne screeninge. Ovo ste već zapravo objasnili, ali ja bi još jednom da ponovimo, prosto da drugačije prevrtimo riječi. Dakle, imamo devetovalentnu vakcinu i često ljudi kažu: „Pa dobro, ako je ona devetovalentna, štiti od devet tipova“, ali ti isti ljudi su dovoljno pismeni da nađu na internetu da postoje tih nekih 200 tipova HPV-a i onda kažu: „ah, vakcina je neefikasna jer štiti samo od devet tipova“. Dakle, već smo odgovorili na ovo, ali neizmjerno je važno da naglasimo zašto je devetovalentna vakcina tako efikasna, bez obzira što postoji 200 tipova i preko.

Radmila Stevandić Begović: Znači, 200 tipova, ali tih 200 tipova nisu svi opasni. Opasno je tih 14 onkogenih tipova. Devetovalentna vakcina je efikasna u preko 90% slučajeva u preveniranju nastanka malignih bolesti. I onda idemo, od kojih to tipova štiti ova devetovalentna? Od tipa 16 i 18. Ta dva tipa dovode do nastanka 70% svih karcinoma grlića materice. I onda kada im dodamo još te druge tipove koji se nalaze u samoj vakcini, preko 90%. Znači, efikasnost je preko 90%.

I onda se vratimo na početak. 90% svih slučajeva karcinoma grlića materice je rezultat infekcije nekim od visokoonkogenih tipova HPV-a.

Jelena Kalinić: I to dugotrajne infekcije!

Radmila Stevandić Begović: I imamo, da, vakcinu koja štiti sa efikasnošću preko 90%.

00/21/33

Jelena Kalinić: Vratimo se sekundicu na vakcine. Još jedna interesantna stvar. Da li znamo koliko traje imunitet od ove vakcine? Na nekih vakcina, pogotovo onih koje sadrže žive, umrtvljene viruse, imunitet traje prilično dugo. Takva nam je vakcina protiv ospica, rubeole i zaušnjaka. Dok neke poput, recimo, protiv velikog kašlja, difterije, pogotovo velikog kašlja, ona traje nešto kraće, ali štiti djecu u onoj dobi kada su najosjetljivija. Imamo li ikakve indikacije koliko bi trajao taj imunitet nakon vakcinacije HPV?

Radmila Stevandić Begović: Može, ali dozvolite prvo da kažem kakva je to vakcina zapravo. Vakcina protiv humanih papiloma virusa je vakcina koja je proizvedena jednom tehnologijom koje se naziva DNK-rekombinantna tehnologija. Šta to znači? Ako se posmatra HPV virus, to je DNK virus, i on u svojoj građi ima jedan specifičan protein koji su oni nazvali L1 protein. Zašto je važan taj protein? To je najjači antigen samog virusa.

Jelena Kalinić: On najviše pobuđuje naš imunološki sistem.

Radmila Stevandić Begović: Najbolje stimuliše naš imuni odgovor. A sa druge strane, ti L1 proteini kada se nađu blizu jedni drugih, oni se grupišu u formaciju koja je jako slična samom virusu. I zato se nazivaju VLP čestice. A koja je razlika? Znači, vakcina sadrži VLP čestice.

Jelena Kalinić: Virus-like-particles.

Radmila Stevandić Begović: Znači, slična je virusu, ali nema DNK materijal.

Jelena Kalinić: Zapravo, virus bez virusa. Imitira.

Radmila Stevandić Begović: Da, L1 protein virusa bez DNK virusa i zato se kaže da su ove vakcine neinfektivne, odnosno, neonkogene vakcine, što je jako bitno da se zna. Znači, vakcina nema genetički materijal, nema DNK virusa, sa jedne strane. A kada se posmatra njena imunogenost, njena imunogenost je mnogo bolja od imunogenosti nakon prirodne infekcije. Sad, šta to znači? Čovjek kad dobije infekciju nekim od tipova HPV-a, stvara se imunitet. Odnosno, ako to posmatramo kroz titar neutrališućih antitijela, znači on ima odgovarajuću koncentraciju tih neutrališućih antitijela. Međutim, ono što je jako dobro, nakon vakcinacije taj imuni odgovor, odnosno taj titar neutrališućih antitijela, je 10 do 10 hiljada puta veći od prirodne infekcije, od titra koji nastane u toku prirodne infekcije. Znači, zamislite, 10 hiljada puta veći. Bolji imuni odgovor, bolja zaštita.

00/24/29

Jelena Kalinić: To je prvi put da imamo vakcinu koja je definitivno bolja od prirodne infekcije. MMR vakcina je tu negdje, protiv morbila.

Radmila Stevandić Begović: I ono što je druga stvar bitna je da imunitet traje. Zvanični podaci, koji se baziraju na studijama, pokazuju da, najmanje, imunitet nakon četverovalentne vakcine traje 12 godina.

Jelena Kalinić: Samo ću skrenuti pažnju: četverovalentna vakcina je prva koja se davala, uz onu dvovalentnu. Dakle, postoje najduži kontinuitet podataka o toj vakcini koja se prije u nekim zemljama, kao što je Australija i skandinavske zemlje, davala. I ono što kad kažemo da imunitet od ovih vakcina traje toliko i toliko, to znači da smo pratili ljude koji su u početku djecu… koji su u početku akcija vakcinacije primali tu vakcinu i dan-danas imaju visok titar, odbranu.

Radmila Stevandić Begović: Jeste. I ono što isto želim da kažem ako mogu. Znači, u razgovoru sa svojim pacijentima, prva njihova reakcija je pa to je neka nova vakcina. Međutim, ovo je vakcina koja prošla svoj dug razvojni put onako kako su mene učili na medicinskom fakultetu. Znači, još 1976. godine njemački ljekar zur Hausen je uočio vezu između nastanka karcinoma grlića materice i infekcije humanim papiloma virusom. I on je 1983. znači, govorimo 1976. pa 1983. zur Hausen je objavio svoju hipotezu u uzročnoj vezi između infekcije izazvane HPV-om i nastanka karcinoma. Njegova hipoteza je eksperimentalnim putem dokazana i naučnik je za svoje otkriće dobio Nobelovu nagradu. Prva vakcina kreće 2006. godine, odnosno imunizacija 2006. godine, a devetovalentne se primjenjuju od 2014. godine. Znači, nije nova vakcina. To što smo je mi nabavili prije dvije godine…

00/26/36

Jelena Kalinić: Mi smo uvijek u zaostatku i zbog novca koja imaju zdravstvena osiguranja… Ali da se nadovežemo samo na ovo pitanje praćenja osoba koje su vakcinisane ovom vakcinom: ne samo da se pokazalo da imunitet traje toliko dugo, nego da je ta efikasnost pokazala zaista smanjenje učestalosti, odnosno prevalencije raka grlića matrice. I ne samo to, u nekim zemljama, mislim da je u pitanju Novi Zeland, Australija, Ujedinjeno Kraljevstvo, zabilježen je upravo pad prevalencije infekcija sa ovim visokorizičnim tipom. Po tome zapravo znamo da je ta vakcina jako efikasna. Možete li nešto dodati vezanoj za ovo?

Radmila Stevandić Begović: Jeste. Znači, vi sad pričate o medicini zasnovane na dokazu. Australija je krenula sa imunizacijom 2007. godine i oni su izašli sa podatkom da je u prvih pet godina imunizacije smanjena učestalost infekcija onim tipovima HPV-a koji se nalaze u vakcini za 77%. Znači, u prvih pet godina je smanjeno za 77% i smatralo se da će Australija biti jedna od prvih zemlja koja će upravo i doći do tog željenog cilja, a to je eliminacija. Zatim, ja najviše volim ovu studiju koja je objavljena prošle godine. To je studija iz Škotske koja je obuhvatila negdje oko pola miliona žena i koja je pokazala zapravo sve što sam ja pokušavala sad da objasnim. Znači, studija je pokazala da ukoliko se primi vakcina sa 12 ili 13 godina, bez obzira na broj doza, te osobe kasnije u životu nisu imale invazivni karcinom grlića materice. Znači, vakcina ako se da na vrijeme, njena efikasnost u ovom slučaju je praktično 100% u preveniranju invazivnog karcinom grlića materice.

Jelena Kalinić: Kada kažemo vakcina bazirana na dokazima, to znači da imamo studije objavljene u časopisima, koje je neko drugi pregledao. Znači, stručnjaci koji nisu bili u istraživanju, a vezani su za tu struku i rekli su da su ovi podaci ok.

Radmila Stevandić Begović: Ako mogu još jedno: isto tako prošle godine je izašla interesantna studija u SAD-u koja je pokazala pad stope mortaliteta od karcinoma grlića materice. Ako se ne varam, negdje je preko 60%.

Jelena Kalinić: Oktobar 2024. Mislim 63% ili 67%?

Radmila Stevandić Begović: Da, pad stope mortaliteta od karcinoma grlića materice kod vakcinisanih žena prije 25. godine života. Znači, to sve pokazuje da je vakcina efikasna. Sada ćemo pričati, pretpostavljam, i koliko je bezbjedna. Dakle, struka preporučuje vakcinaciju.

00/29/51

Jelena Kalinić: Dakle, kad kažemo ok, efikasno, može svašta biti efikasno, a da možda ima neke nuspojave. Kako znamo da su ove vakcine bezbjedne i koji su nam i tu dokaze? Je li i to neka vrsta medicine bazirane na dokazima, kako znamo da su bezbjedne?

Radmila Stevandić Begović: Isto studije pokazale, ali meni najbolja rečenica koja ilustruje koliko je bezbjedna ta vakcina jeste da je u svijetu dato preko 500 miliona doza ovih vakcina, u preko 100 država svijeta, a da nije zabilježen ni jedan alarmantan, odnosno teži neželjeni događaj.

Jelena Kalinić: Kada kažemo nuspojave, nuspojave su svaki oblik bola, oticanja na mjestu davanja injekcije, i ti su slučajevi dosta česti. I onda kada ljudi vide koji ne pročitaju i ne razumiju… to su one blage, ali česte nuspojave. Obično ih zamjenjuju za „uh ovo je nešto strašno“. Dakle, tih alarmantnih, teških nuspojava u kojima se pričalo da djeluju na nervni sistem, padanje u nesvijest, zapravo nema.

Radmila Stevandić Begović: Mogu se javiti neželjeni efekti. To su blage neželjene reakcije na mjestu aplikacije. Javi se otok, crvenilo i bolnost. Kao sa ostalim vakcinama. Može se javiti glavobolja. Može se javiti bol u mišićima, bol u kostima. Ono što je bitno da naši slušaoci i gledaoci znaju, to sve nestaje nakon 24 sata.

Jelena Kalinić: Znači ako se nakon godinu dana nešto desi, to ne možemo baš tako povezati s vakcinom.

Radmila Stevandić Begović: Jeste, znači to nestane poslije 24 sata. Pošto se vakcina daje intramuskularno, moramo imati…

Jelena Kalinić: u mišić…

Radmila Stevandić Begović: Jeste, znači moramo uzeti dobru anamnezu od djece jer djeca koja imaju trombocitopeniju, neke poremećaje koagulacije krvi, upravo zbog tog intramuskularnog davanja, oprez zbog mogućnosti krvarenja.

Jelena Kalinić: Treba li neki test, krvna slika ili nešto to?

Radmila Stevandić Begović: Ne treba. To se apsolutno ništa ne…

Jelena Kalinić: Samo da nije neka infekcija koja je akutna, dijete koji slini, koje ima temperaturu, tada se ne daje?

Radmila Stevandić Begović: U suštini ne. Znači, blaga respiratorna infekcija sa nekom blagom tjelesnom temperaturom nije kontraindikacija za vakcinaciju. Kontraindikacija, i to privremena kontraindikacija, jeste visoka febrilna stanja, teže akutne infekcije. A jedina kontraindikacija jeste anafilaksa na komponente.

Jelena Kalinić: U osnovi, teška alergijska reakcija.

Radmila Stevandić Begović: I uvijek, to moram reći, znači svaka vakcina, svaka, pa i ova ima opasnost od pojave najteže neželjene reakcije, to je anafilaksa. Ali ona se javlja u jednom na milion datih doza vakcina.

00/32/42

Jelena Kalinić: I šta uraditi? Neko ko ima anafilaksu, da li smije primiti?

Radmila Stevandić Begović: Ne smije!

Jelena Kalinić: Nikako, znači ni u bolničkim uslovima!

Radmila Stevandić Begović: Osnovna kontraindikacija jeste upravo ta anafilaksa. Preosjetljivost, jeste, na neku od komponenti vakcine.

Jelena Kalinić: I za kraj, šta biste poručili roditeljima dječaka i djevojčica? I kako se boriti protiv ove stigmatizacije HPV infekcije kao seksualno prenosive bolesti? Pošto nam je to možda jako velika kočnica u našem društvu.

Radmila Stevandić Begović: Zaista želim da pozovem sve roditelje djece koja nisu dosad vakcinisana, da vakcinišu svoju djecu. Znači, imamo vakcinu koja je efikasna u preveniranju malignih bolesti. Znači, mi pričamo o malignim bolestima, mi danas imamo epidemiju malignih bolesti.

I ono što ja u svom radu, i to sam već nekoliko puta rekla, kada se čovjek suoči sa tako jednom dijagnozom, on bi tada u tom trenutku uradio sve da dođe do ozdravljenja. Tako da imate mogućnost da vakcinišete svoju djecu.

Jelena Kalinić: Jedan rizik manje.

Radmila Stevandić-Begović: Pa to je ogroman rizik. Prevenirate nastanak malignih bolesti efikasnom vakcinom, bezbijednom vakcinom i dostupnom vakcinom.

Jelena Kalinić: Doktorice Stevandić Begović, puno vam hvala na ovakvom iscrpnom razgovoru.

Radmila Stevandić Begović: Hvala vama.

The post Nauka govori podkast, epizoda 14: dr Radmila Stevandić Begović o HPV infekcijama i značaju HPV vakcina appeared first on Nauka govori.