Nemac s francuskim akcentom

Nakon neubedljivog Opela Frontera, druženje nastavljamo s drugom generacijom Grandlanda, koja poseduje sve što se očekuje od jednog savremenog elektromobila. Mislim pre svega na moderan enterijer, snažan agregat i bateriju velikog kapaciteta, dovoljnu za oko 500 kilometara autonomije.   

Još od samog starta 2017. godine, kompaktni SUV Opela u senci je duhovnog brata Peugeota 3008. U estetskom smislu znatno diskretniji, Grandland je po ugledu na njega restilizovan 2021. godine, poprimivši stil aktuelne Mokke i Astre.

No ni to nije značajnije promenilo odnos snaga, osim u Nemačkoj na svim ostalim tržištima Grandland se ubedljivo lošije prodavao od francuskog predstavnika. Dakle kupovina Opela od strane grupacije PSA, današnjeg Stellantisa, neminovno je dovela do dupliranja modela, bez obzira što se ne radi o kloniranoj braći.

Na prvi pogled, 3008 i Grandland nemaju ništa zajedničko, naprotiv, platforma, motori, menjači, ogibljenje i sve ostalo što se krije ispod karoserije, zajedničko je za oba modela. Opel se samo pozabavio dizajnom, tako da Grandland nikada nije bio verna kopija Peugeota 3008, što se potvrdilo i drugom generacijom. Svi elementi karoserije su dakle drugačiji, samim tim Opel je uspeo podariti svom pulenu autentičan identitet.

Iako o ukusima ne vredi raspravljati, direktnim poređenjem nalazim da novi 3008 ima agresivniju „njušku“ i orginalniji stil, dok je Grandland privilegovao SUV klasiku, začinjenu „Vizor“ prednjom maskom. Nema tu baš ništa što šokira i odvraća potencijalne kupce, ali ni nešto što će ih odmah privući, kod Opela sve je stvar razuma.

Dakle kao i kod prethodne generacije, priča se ponovila, Peugeot je prvi lansirao svog pulena, znatno agresivnijeg stila, dok je Opel morao da sačeka bezmalo godinu dana. Za rezultat imamo potpuno novi Grandland, neprepoznatljiv u poređenju s prethodnim, neupućeni u automobilska zbivanja nikada ne bi pomislili da se realno radi o vozilu s genima Peugeota. Tim bolje, jer tako kupci imaju širi izbor, naravno samo kada se radi o izgledu.

Novi Grandland je u poređenju s predhodnim vidljivo korpulentniji, uz „čiste“ forme karoserije. S 4,65 m dužine (za 17 cm više od bivšeg), novajlija nije više tako kompaktan, na pragu je superiornijeg segmenta. Odgovorni su se verovatno opredelili za ovakvo rešenje jer je predviđena samo jedna karoserija, za razliku od 3008, koji je potpognutim znatno većim 5008 (test u arhivi).

Što se tiče stila, opet se srećemo s gore spomenutom Vizor prednjom maskom, s tim da se sada naziva „Vizor 3D“, providna je i u sebi integriše svetlosnu grupu, kao i osvetljen logotip proizvođača, plus LED dekorativno osvetljenje koje se proteže čitavom širinom vozila. Slično je i pozadi, ali je ovde LED linija crvene boje, kao i reljefna slova OPEL, dok je ime Grandland utisnuto pri dnu petih vrata. Lepo i atraktavno deluju ovi detalji, no opšte forme su nekako banalne, lišene bilo kakve pesonalizacije.

Opel k’o Opel

Iako je sada jedan od najkorpulentnijih SUV u segmentu, Grandland se zadovoljava isključivo s pet sedišta. Kao što sam konstatovao prilikom prvog susreta s njim, mogla su tu stati još dva dopunska, no u Opelu su procenili da već imaju par modela sa sedam sedišta (Combo Life i Zafira Life), uz doplatu poseduje ih čak i nova Frontera (test prošle sedmice).

Što se tiče samog enterijera može se reći da je u skladu s politikom Opela, po ugledu na spoljašnjost i ovde sve deluje strogo i uredno. Izuzmemo li pojedine prekidače i dugmiće, ne tražite sličnosti s Peugeotom 3008, Grandland poseduje samo sebi svojstven stil. Sve je izmenjeno, počevši od upravljača, pa do komandne i instrument table, sedišta, centralne konzole…

I dok je kod 3008 iznad upravljača ogroman ekran (uvodna galerija u ovoj recenziji), ovde je naprotiv veoma diskretan od 10 inča, na koji se gleda kroz trokraki upravljač. Naravno da je instrument tabla digitalna, svi podaci su izraženi u ciframa, posebno kada se radi o električnoj verziji. Tek da se zna, uz voženi završni nivo GS, predviđen je i „head up“ sistem (projekcioni ekran), brojne informacije projektuju se na vetrobransko staklo.

Naprotiv, ekran za multimedijalni sadržaj od 16 inča, znatno je veći, ali je izdužen i kao takav ne zaklanja pogled kroz vetrobransko staklo. Kroz ovo se ujedno vidi i ispupčena linija po sredini haube, u čijem je nastavku, ovoga puta pri vrhu centralne konzole, plastična lajsna, kao reper za središte vozila.

Po ugledu na centralnu ploču i ekran deluje elegantno, uz to visoke je rezolucije i pregledan, ovde se prstom mogu listati stranice s menijem, kako bi se došlo do one koja vas interesuje. Naravno da se brojne funkcije aktiviraju pipkanjem po ekranu, srećom te je par važnijih, kao što su komande za grejanje i klima uređaj, izdvojene i smeštene odmah ispod.

Posebno poglavlje zaslužuju sedišta AGR, već kao po tradiciji, Opel na njih obraća posebnu pažnju, slobodno mogu reći da su ekstra! Kod voženog su u kombinaciji platno/eko koža, dakle udobna su i prijatna na oko, ali se podešavaju ručno, osim za lumbalni deo leđa, koji je s električnom komandom. Zamerka se odnosi na visinu podešavanja sedišta, izrazito korpulentni vozači poželeće sputiti ga niže.

Ni praktičom aspektu enterijera ne pronađoh mane, ima tu dovoljno ostava i boksova za odlaganje sitnica, čak i na donjim delu centralne table između sedišta (šuplja je, to jest na dva nivoa). Proizvođač navodi da ukupna zapremina svih iznosi 35 litara, računajući i takozvani „Pixel Box“.

Radi se prostoru pri dnu komandne table predviđenim za induktivno punjenje smartfona, koje je odvojeno providnom plastikom, kako bi se na isti mogao baciti pogled. Upotrebljeni materijali su korektni, pored mekane ima i dosta tvrde plastike, posebno na gornjem delu komandne table, ispod vetrobranskog stakla. Izvesnu toplinu daje siva tkanina kojom je pokriven dobar deo komandne table i unutrašnjost vrata.

Kvalitet fabrikacije mi se učinio na nivou očekivanja, sve deluje solidno pričvršćeno i spojeno, informacije radi, Grandland se proizvodi u Nemačkoj. S prednjih sedišta prelazimo na zadnju klupu, kod koje je naslon podeljen u odnosu 40/20/40. Praktično jer se kroz središnji deo mogu transportovati dugi predmeti, bez da to ometa udobno putovanje dve osobe.

Sam prostor za kolena je odličan (platforma produžena za 4 cm u poređenju s 3008), na prvi pogled i za glave. No kada se smeste odmah uz vrata, korpulentni putnicu shvate da su bočna stakla nagnuta ka unutrašnjosti, tako da glavom „češu“ plafon. Kod vožene verzije ne beše panoramik krova, stekoh utisak da je upravo zbog toga prostor za glave bolji nego s njima. Pored putnika mesta ima u izobilju i za prtljag, bivši Grandaland posedovao je zapreminu od 515 lit, dok kod novog iznosi 550 lit.

Predviđena je i polica koja se podešava na dva nivoa, podrazumeva se da kod električnog Grandlanda nema prostora za rezervni točak. Ovaj prostor iskorišćen je za skladištenje kablova za punjenje. Velika peta vrata, na kojima je praktičan brisač stakla, kod voženog se otvaraju i zatvaraju ručno, iako se radi o višem završnom nivou GS (samo dva u ponudi).

Skromno za početak

U samom staru, Grandland je ponuđen sa samo dve pogonske jedinice, pogodili ste, pored vožene električne, samo se još mali 1.2 Hybrid 145 mogao pronaći pod haubom. Pre nego li se ozbiljnije pozabavimo električnom trebalo bi spomenuti i novu hibridnu sa spoljašnjim punjenjem (PHEV), koja kasni s komercijalizacijom.

Naime, najavljena u Peugeotu 3008/5008 još pre pola godine, finalno biva inaugurisana kod Grandlanda, jer je inženjerima Opela pripalo da porade na modernizaciji termičkog agregata 1.6, koji datira još iz saradnje nekadašnje grupacije PSA i nemačkog BMW-a. Da, da dobro poznat nam agregat THP koji postoji već dobre dve decenije, s tim da od njega nije ostalo gotovo ništa.

Osim samog bloka sve je izmenjeno, no o detaljima kada ga se budem dočepao… Pored termičkog agregata nov je i elektromotor od 125 KS, dok je kapacitet baterije povećan za 4,7 kWh u poređenju s prethodnom verzijom, tako da sad iznosi 17,9 kWh. Proizvođač navodi 100 % električnu autonomiju od 87 km (po WLTP normama), za proveriti prvom prilikom.

Ovaj sklop uparen je s novim sedmostepenim menjačem marke Punch Powertrain, tako da na kraju razvija ukupno 195 KS, a zameniće nekadašnji 1.6 PHEV od 225 KS, čija je autonomija iznosila 65 km (realno jedva pedesetak). Vratimo se našem električnom Grandlandu, koji, kao što se moglo pretpostaviti, poseduje identičnu „mašineriju“ kao Peugeot 3008/5008.

Maksimalna snaga koju razvija elektromotor iznosi 210 KS, no najavljene su još dve snažnije s pogonom 4×2 i 4×4, maksimalne snage od 230 i 320 KS. Ne zna se hoće li posedovati drugačiju bateriju od aktuelne, koja je prilikom lansiranja imala maksimalni kapacitet od 73 kWh (poreklom iz kineskog BYD-a).

Kažem imala, jer iako je još uvek u ponudi nedavno je uvedena nova, francuskog porekla (ACC), čiji je kapacitet povećan na 82 kWh. Proizvođač navodi autonomiju od nekih 580 km, posve prosečan rezultat u poređenju s modelima kao što su Tesla Model Y, VW ID.4, Renault Scenic, Kia EV6, što se odnosi i na brzinu punjenja.

Na snažnim punjačima od 150 kWh i više, bateriji je potrebno oko 30 minuta za dopunu od 20-80 % kapaciteta. No šta to vredi kada Grandland može da podnese maksimalno 160 kW (radi se naravno o jednosmernoj struji), uz to brzina punjenja progresivno opada kako se baterija puni.

Ovoga puta nisam se opterećivao detaljnim merenjima, odnosno količinom „natočene“ struje i neophodnim vremenom, iskreno rečeno nisam imao ni vremena ni volje za tako nešto. Uostalom to je sve teorija, na jednom snažnom punjaču videh da je prosečna snaga punjenja iznosila samo 75 kWh.

Nakon prvih par dana vožnje po gradu uverih se da obećana autonomija nije samo mrtvo slovo na papiru, nakon stotinak kilometar vožnje u ovakvim okolnostima, prosečna potrošnja iznosila je samo 13,5 kWh. Lepo, lepo, no bajka o Pepeljugi ne prestaje u ponoć, već kada se izađe na auto put, koji bi logično trebalo da bude prirodna sredina za jedan ovako velik i snažan SUV!

E pa nije, ubediše me naši dobri prijatelji Natali i Milan da za vikend odemo do Atlantskog okeana, iako sam se iskreno rečeno plašio ovakve „avanture“! Prvo, jer do tamo ima nekih 250 km u jednom pravcu, drugo, jer sam znao da usput imam samo jednu benzinsku pumpu sa 7-8 punjača od 150 kWh, dok u samom mestašcu Crotoy (Krotua) nema mnogo da kažem slabih, i obično su zauzeti.

Tako i beše, pre polaska, dakle u subotu, odvezoh zato moj Grandland do firme kojoj pružam usluge u elitnom delu Pariza (Place Vendom), kako bi dupke napunio bateriju za nedelju ujutru, kada smo krenuli na put. Kad tamo, dakle na samoj „placa“ (trgu), milina jedna, stotinak legendarnih automobila koji su se pripremali za „Rallye de Princesses Richard Mille“ (verujem da vam nije potreban prevod ali hajde, reli princeza Ricard Mil).

Radi se o nazovi reliju koji se održava već 24. put uzastopno svake godine, gde su vozači isključivo pripadnice lepšega pola. Ove godine prevalile su oko 1.500 km, sve do u startu nepoznate destinacije, negde na Azurnoj obali. Kažem nepoznate jer organizatori pre polaska ne objavlju tačnu rutu ni mesto dolaska, kako bi se zagarantovala određena privatnost, odnosno egzotičnost za stotinak učesnika.

Elem, praznik za oči i dušu, pored dobrodržećih „snajki“ nagledah se prelepih vozila i ujedno sretoh atašea za štampu kod Alfa Romea (sponzor i organizator manifestacije), koji mi već izvesno vreme ne odgovara na mejlove u vezi test vožnje Alfe Junior. Rešen problem, obećao mi ju je negde u junu…

Neizvesno putovanje

Ostavih dakle više sati moj Grandland na punjaču i na kraju očitah autonomiju od nekih 550 km, koja se sutradan pokazala nedovoljnom za odlazak i povratak kući. Jer na auto putu, bez da sam prekoračio autorizovanih 130 km/h (110 na par kraćih deonica) potrošnja ovog Opela iznosi nekih 23-24 kWh, beše dakle dovoljno energije u bateriji samo za otići. A kad smo stigli moja strahovanja su se pokazala opravdanim, lepo vreme privuklo je brojne Parižane, koji su zauzeli sve te slabe punjače (maksimalna snaga iznosi 24 kWh). Ostavih tako suprugi i prijatelje da se šetaju i pronađu restoran za ručak, a ja krenuh u lov na slobodan punjač, koga zahvaljujući GPS-u i putnom računaru (pokazuje sve dostupne u okolni, bez da zna da li su već zauzeti), pronađoh 4 kilometra dalje, dakle na periferiji spomenutog gradića. Šta ću do peške do društva, koje je već poručilo plato s plodovima mora i nestrpljivo me čekalo! E da, to su te „slatke“ muke prilikom vožnje elektromobila, nakon ručka opet peške do kola, gde nakon 4 sata na punjaču opet napunih bateriju „do vrha“. Stadosmo ipak u povratku na benzinsku pumpu da popijemo kafu i opet „natočim“ malo struje, realno nakon 250-300 km postoji realan rizik da se baterija Grandlanda nađe na rezervi, s tim da ne znam gde ću je moći napuniti. Moja prosečna potrošnja iznosila je na kraju test vožnje visoki 19 kWh, pre svega zbog intenzivne upotrebe auto puta, u protivnom bila bi niža za par kWh, kako i obećava proizvođač. Tek da se zna, cena struje na javnim punjačima gotovo je identična količini potrošenog goriva sličnog vozila s termičkim agregatom. Konkretno, 100 pređenih kilometara na auto putu koštalo me je oko 14 evra (cena jednog kWh na auto putu iznosi između 0,59 i 0,62 evra), za tu sumu može se kupiti oko 7-7,5 litara goriva, što odgovara potrošnji benzinskog Grandlanda 1.2 Hybrid 145 KS! Naravno da je električna verzija performantnija, izuzmemo li maksimalnu brzinu ograničenu na 170 km/h (1.2 Hybrid pogura do 200 km/h), po svemu ostalom Grandland na struju je superiorniji, bez obzira na težinu od, pazite sad, 2 120 kg! Nije dakle 210 KS previše, koliko razvija njegov agregat u programu Sport, posebno ukoliko je vozilo maksimalno opterećeno! OK, ubrzanja i međubrzanju su dobra (9 sec od 0-100 km/h), ali smo se kod elektromobila navikli na bolje, što je uostalom slučaj kod mnogih konkurenata. No kako Grandland poseduje još i mod Normal i Eco, računajte na još par desetina konjskih snaga manje kada se aktiviraju, što se i te kako oseća pod stopalom. Težina je znači presudna kada je reč o performansama, kao i obrtni moment („samo“ 345 Nm), ukoliko električnu verziju uporedimo s navedenom hibridnom 1.2 48V 145 KS, ispada da je teža za oko pola tone! Pre svega zbog baterija, samo one imaju barem 500 kg! Na auto putu impresivna je tišina u vozilu, osim beščujnog elektromotora treba pohvaliti i veoma dobru izolaciji kabinskog prostora. Iako velik i težak ovaj Grandland vozi se vrhovima prstiju, problem su jedino dimenzije kada se treba uparkirati u santimetar, no za manje talentovane vozače predviđeni su brojni senzori i kamera, kao i sistem za samostalno parkiranje. Kod električne verzije pronađoh i dve omanje ručice pored upravljača, ne služe za manuelno menjanje prenosa, već se njima podešava nivo kočenja motorom. Predviđena su ukupno tri, prvi omogučuje da se po podizanju stopala s gasa točkovi slobodno kotrljaju, bez ikakvog otpora, dok je u drugom usporenje umereno, adaptirano gradskoj vožnji. Ukoliko se aktivira treći nivo vozilo znatno snažnije koči motorom, iako je upotreba kočnica i dalje neophodna kada se poželi kompletno zaustaviti. Mali upravljač prija u rukama i omogućuje precizno upravljanje, za razliku od 1.2 Hybid 145, kod električne verzije pozadi je multilink. Na auto putu isprobah sve sisteme za pomoć u vožnji, zaključak je da funkcionišu bez greške, Grandland poslušno ostaje u svoj traci i održava željenu brzinu i distancu s vozilom ispred. To bi bilo manje više sve, ostaje nam još da vidimo koliko ovo zadovoljstvo košta? Na sajtu uvoznika za Srbiju pronađoh cenu samo za 1.2 Hybrid 145, početna za završni nivo Etition iznosi 33 990 evra, odnosno 37 490 evra za viši nivo GS. Za električni Grandland vam mogu preneti samo cene koje se praktikuju u Francuskoj, početna tako iznosi 42 490 evra, bez uračunatih subvencija za elektromobile (u Francuskoj ove godine iznose 3 000 evra). Za voženi treba znatno više, odnosno 47 900 evra. U svakom slučaju Grandland je osetno jeftiniji od bratskog 3008, razlog više da se zainteresujete za eventualnu kupovinu. Tek da se zna, ubrzo se očekuje i prezentacija novog Citroena C5 Aircross, konkurencija u okviru Stellantisa sve je ozbiljnija. Koje su mu prednosi i mane saznaćemo kada ga budemo vozili, u međuvremenu, ukoliko bi trebalo izvuči nekakav zaključak, rekao bih kako Grandland može svojim orginalnim dizajnerskim rešenjima zavesti pojedine kupce Peugeota 3008/5008. Svratih s ovim Opelom do mog mladog prijatelja zaposlenog u salonu Peugeota, koji je na parkingu upravo pokazivao 3008 jednom bračnom paru, mogu vam reči da su zainteresovano razgledali i moj Grandland… Otera me zato drugar, šaleći se kako mu otimam klijente, kao što rekoh cena Grandlanda je pristupačnija a unutrašnjost prostranija od 3008 (ne i od većeg 5008, koji poseduje sedam sedišta), što će reči da je bolje adaptiran porodičnoj upotrebi…, na kraće staze!

Tekst i slike: Perica Rajković

(1)

Чланак AR test: Opel Grandland Electric 210 KS се појављује прво на Auto Republika.