Zanimljivost dana: Mlađi brat Chevroleta Corvette

Ime Džon Dilorijan budi nekoliko asocijacija. Većina nas ga poznaje po čuvenom automobilu nazvanom DeLorean DMC-12 iz osamdesetih godina prošlog veka koji se pojavio u filmu „Povratak u budućnost“. Međutim, slavni Amerikanac je bio mnogo više od toga, i izgradio je karijeru kojoj bi mnogi pozavideli. Predvodio je brendove kao što su Pontiac, Chevrolet i celokupni General Motors tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka i napravio je, do tada neviđenu imperiju.

Istovremeno, Dilorijan je bio veliki buntovnik i često dolazio u sukobe sa ostalim „glavonjama“ unutar korporacije, pošto nije voleo da sluša pravila i radio je po svome. A jedan od najvećih primera takve politike se odnosio na konceptni model po imenu Pontiac Banshee.

Mnogi će reći da je General Motors uvek prvo ciljao na finansije, a zatim i na sve ostalo. Takva tvrdnja nije daleko od istine, mada je svaki brend uvek imao svoj indentitet. Iako su Chevrolet, Pontiac, Oldsmobile, Buick pa i Cadillac često delili školjke, svaki od njih je imao potpunu slobodu da razvije sopstvenu mehaniku. Postojao je jedan veliki izuzetak, a odnosio se na sportistu, kultni Chevrolet Corvette. Ovaj automobil je bio jedini u ponudi General Motorsa sa sopstvenom platformom i iako je donosio velike finansijske gubitke, opstao je proizvodnji najviše radi imidža.

To je istovremeno označilo da niko nije smeo da mu se „meša u posao“. U prevodu na neki jednostavniji jezik, Corvette nije smela da ima konkurenciju unutar General Motorsa, što je Dilorijana „dovodilo do ludila“ pošto je želeo sličan automobil i sa značkom Pontiaca. Smatrao je da bi se odlično uklopio u tadašnju strategiju Pontiaca koji je brzo izgradio imidž firme sa modelima visokih performansi. To će se posebno pokazati 1964. godine debijem GTO-a, a često se spominje kao model koji je započeo čuvenu revoluciju mišićavih automobila (muscle cars).

Dilorijanov sledeći projekat se odnosio na sportski dvosed kao pristupačniju alternativu Corvette. Ruku na srce, nije jedini koji je želeo tako nešto, pošto je i sam Chevrolet predstavio koncept pod imenom Corvair Monza GT, o kome smo ranije i pisali. Međutim, dok je Monza GT napravljena kao eksperiment sa centralno postavljenim motorom, Dilorijanova ideja je zahtevala dvosed sa motorom postavljenim napred. Dobio je kodno ime XP-833 i trebalo je da se bori ne samo protiv Corvette već i protiv nadolazećeg Forda Mustanga. Iako će XP-833 i Mustang na prvi pogled delovati kao sasvim drugačiji svetovi, ipak su ciljali na istu grupu mladih kupaca.

XP-833, ili kako će kasnije biti poznat pod imenom Banshee, je bio dugačak 4.242 milimetra sa masom od tek jedne tone. To je bilo za 312 mm kraće, i za više od 500 kilograma manje nego što je karakterisalo Corvette, ali je generalna dizajnerska ideja ostala ista. Štaviše, mnogi će reći da je u većoj meri ličio na kasniji Opel GT, sa skrivenim farovima i produženim fastbek krovom.

S druge strane, mehanika je u velikoj meri pozajmljena iz već postojećih modela. XP-833 će deliti General Motorsovu arhitekturu A-Body, zajedno sa modelima Chevrolet Chevelle i Pontiac Tempest, kao i ogibljenje, kočnice i ostale mehaničke komponente.

Slična strategija je praćena i na temu motora. XP-833 je originalno pokretao Pontiacov benzinac sa šest cilindara u rednoj konfiguraciji, a razvijao je 165 konjskih snaga iz radne zapremine 230 kubnih inča (3,8 litara). Ovaj motor je inače tada bio u procesu razvoja i debitovaće tek 1966. godine u verzijama sa spomenutih 165, kao i sa 210 „grla“. Ispod haube je bilo dovoljno prostora i za V8, a četvorostepeni manuelni menjač je preuzet direktno iz Tempesta.

Inženjeri će kasnije da sklope i drugi primerak u kabrioletskom izdanju, a ispod haube se krio V8 radne zapremine 326 kubnih inča (5,3 litra) sa 250 „konja“. Dilorijan će kasnije reći da je XP-833 mogao da smesti i najveće Pontiacove motore iz navedenog perioda kao što su oni radne zapremine 389 i 421 kubnog inča (6,4 i 6,9 litara).

XP-833 nikada nije imao zvaničnu premijeru, ali su oba koncepta prikazana glavnim ljudima General Motorsa 1964. godine sa planom za serijsku proizvodnju. Oduševljenje nije izostalo, ali je odmah postalo jasno da ne postoje šanse za serijsku proizvodnju pošto bi XP-833 u velikoj meri ugrozio Corvette. Oba prototipa su predata Chevroletu i na neki način su inspirisali treću generaciju ovog automobila koji će debitovati 1968. godine.

Dilorijan bi verovatno pronašao način kako da odobri serijski model da je ostao na svom radnom mestu. Međutim, promovisan je za prvog čoveka Chevroleta svega godinu dana kasnije, čime su i zvanično umrle sve šanse za serijsku proizvodnju. Pontiac će kasnije da napravi još nekoliko prototipova sa istim imenom i sličnom idejom.

XP-833 se često spominje kao primer priče „šta je moglo biti“. Određeni istoričari će reći da je Pontiac mogao da bude još uspešniji brend da je tokom šezdesetih godina, kojim slučajem u ponudi imao ovaj sportski dvosed. Drugi će ipak gledati na više nego skromne prodajne rezultate Corvette u spomenuto vreme i reći će da General Motors nije imao prostora za dva modela i da bi XP-833 rezultirao u velikim finansijskim gubicima.

Bez obzira ko je u pravu, nema sumnje da je Dilorijan još jednom pokazao svoj potencijal i da se s pravom smatra legendom američke automobilske industrije.

Zoran Tomasović

(17)

Чланак Zanimljivost dana: Mlađi brat Chevroleta Corvette се појављује прво на Auto Republika.