Mercedes ima ozbiljan problem zbog emisije ugljen-dioksida koji će skupo da ga košta

Rezultati nedavnog istraživanja organizacije Transport & Environment otkriva da je Mercedes jedini evropski proizvođač automobila koji će, kako stvari stoje, morati da pribegne pomoći drugih da bi ispunio ciljeve emisije u 2027. godini. Volkswagen je, doduše, takođe na ivici.

Evropska komisija postavila je sve strože ciljeve smanjenja emisije ugljen-dioksida (CO₂) za nove automobile prodavane u EU, u sklopu plana za ubrzanje prelaska na električnu mobilnost i ispunjenje klimatskih obaveza.

Ali najnovije istraživanje pokazuje da svi proizvođači ne napreduju jednakim tempom. Dok Volvo, Renault, Stellantis pa čak i BMW beleže solidne rezultate, Mercedes-Benz se našao u velikoj neprilici.

Plan iz Brisela predvideo je da proizvođači od 2025. moraju da postignu minimalnu kvotu smanjenja emisije. Međutim, uveden je i fleksibilni mehanizam koji omogućava da se usklađenost meri kroz prosečne rezultate za period 2025–2027.

Na kratke staze, to ublažava pritisak, ali T&E upozorava da će imati posledicu: u tom periodu biće prodato oko dva miliona električnih vozila manje od prvobitno očekivanog.

Ipak, većina evropskih proizvođača i dalje je na dobrom putu. Procenjuje se da bi u celini električni modeli u Evropi trebalo da dostignu 25% tržišnog učešća do 2027, a 55% do 2030. godine.

Podaci govore sami za sebe. Volvo prednjači i sa velikom rezervom ispunjava norme. Renault i Stellantis takođe su mirni. Volkswagen, i pored svojih problema, verovatno će jedva dostići cilj. Čak je i BMW u „zelenoj zoni“.

Mercedes je, međutim, u ozbiljnom zaostatku. Njegovi motori sa unutrašnjim sagorevanjem i dalje ispuštaju previše CO₂, pa je prosečna emisija čak 10 g/km iznad dozvoljene granice. Kada je reč o elektrifikaciji, rezultati su jednako slabi – svega 17% prodaje otpada na potpuno električne modele, dok BMW već ima 25%.

Za Mercedes postoji samo jedno rešenje: tzv. pooling. To praktično znači kupovinu kredita za emisiju od proizvođača koji imaju bolje rezultate. U ovom slučaju, Mercedes će morati da se „prikači“ na Volvo i Polestar (koji pripadaju grupi Geely), i za to će morati da plati – i to mnogo.

Drugim rečima, Mercedes će položiti ispit, ali ne zahvaljujući sopstvenom radu, već kupovinom tuđih rezultata.

Dok Mercedes pokušava da se izbori sa regulativama u Evropi, u drugim delovima sveta elektrifikacija ide mnogo brže. Kina je već prešla 30% učešća električnih automobila, Vijetnam beleži neverovatnih 42%, a ni Tajland (24%) i Indonezija (13%) ne zaostaju mnogo.

BMW je već daleko ispred Mercedesa u trci za usklađivanje sa evropskim normama do 2027. godine.

Za Evropu, koja se bori da održi korak sa Azijom, od presudne važnosti biće ispunjenje ciljeva do 2030. i 2035. A Mercedes, ako želi da ostane u igri, moraće da značajno ubrza električnu strategiju.

Zaključak je jasan: dok se ostatak evropske auto-industrije uglavnom drži zacrtanog puta, Mercedes je u nezavidnoj situaciji. Ne samo da mora da ubrza ulaganja u električne modele, već i da duboko posegne u džep da bi kupio kredite od drugih proizvođača.

To jeste legalno rešenje, ali jasno pokazuje koliko kasni sa prelaskom na struju. A u globalnoj utakmici u kojoj niko ne čeka, Mercedes rizikuje da ostane iza – osim ako ne plati da kupi vreme.

Suma sumarum, sad je jasnije zasto se Ola Kelenijus toliko potresao oko ukidanja motora SUS.

AutoRepublika

(8)

Чланак Mercedes ima ozbiljan problem zbog emisije ugljen-dioksida koji će skupo da ga košta се појављује прво на Auto Republika.