Akcionari vrše pritisak na šefa Mercedesa, Olu Kelenijusa

Na glavnoj skupštini proizvođača automobila, menadžeri su kritikovali luksuznu strategiju kompanije i ukazali na pad profita. Zahtevaju preokret trenda.

Nakon velikog pada dobiti i sumornih izgleda za budućnost, akcionari Mercedesa-Benza oštro su kritikovali rukovodstvo kompanije. Prodaja, prihod, profitna marža, slobodni novčani tok i dividende proizvođača automobila iz Štutgarta su „u padu“, rekao je Moric Kronenberger, menadžer kompanije Union Investment, na skupštini akcionara u sredu. „A nije reč samo o cikličnom padu poslovanja, već o najavljenom padu: Kina ne funkcioniše, strategija ‘samo električno’ ne funkcioniše, SAD ne funkcionišu“.

Kronenberger strahuje da će neplanirani dodatni troškovi za vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem opterećivati bilans kompanije još godinama. Već sada bi novi program otkupa akcija mogao da naruši osnovu DAX-koncerna, a isplate profita mogle bi dodatno da opadnu. Predstavnik fonda Volks i Rajfajzen banaka pitao je: „Koliko nisko sme da padne slobodni novčani tok pre nego što bude potrebna drastična promena strategije?“

Za razliku od konkurenata poput BMW-a, Mercedes je „propustio ključne industrijske trendove i prekasno se strateški preorijentisao“, kritikovao je Savez kritičnih akcionarki i akcionara. „Rezultat: umesto da ulaže u održive inovacije, koncern se sada oslanja pre svega na masovno ukidanje radnih mesta“.

Prema mišljenju Inga Špajha, direktora sektora za održivost i korporativno upravljanje u Deka Investmentu, Mercedes se nizom povećanja cena poslednjih godina „delimično isključio iz tržišta“. Luksuzna strategija DAX-koncerna „do sada nije dala rezultate“. Sada dodatni teret predstavljaju i visoke američke carine na evropska vozila.

Novi stari dizajn

„Želje i stvarnost menadžmenta Mercedesa sve su udaljenije“, konstatovao je Špajh. Predstavnik akcionara iz štedionica obratio se direktno šefu koncerna Oli Kelenijusu, koji je na toj funkciji od maja 2019. godine. Kelenijus, između ostalog, polaže sve nade na imenovanje novih, mladih članova uprave, poput Matijasa Gajzena (47) za prodaju i Olivera Tenea (41) za Kinu.

„Ovo je vaša poslednja šansa da Mercedes uvedete u svet elektromobilnosti i osigurate dugoročni profitabilni rast“, rekao je Špajh. Njegov zahtev: Kelenijus konačno mora da „elektrošokira“ kupce. „Verujemo da to možete“. Barem za sada.

Sve nade Špajha, Kelenijusa i 175.000 zaposlenih u Mercedesu usmerene su ka najvećoj proizvodnoj ofanzivi u skoro 140 godina dugoj istoriji brenda sa zvezdom. Počevši od novog modela CLA, koji će zameniti kompaktnu A-klasu kao ulazni model, Mercedes planira da ponovo zauzme vodeću poziciju.

Već osnovna verzija sa benzinskim motorom košta više od 46.000 evra, dok će električni model koštati više od 55.000 evra. Za te visoke cene kupci bi, prema Kelenijusovom govoru na skupštini, trebalo da dobiju revolucionarnu tehnologiju.

Tako je CLA, zahvaljujući čipovima kompanije Nvidia i novom operativnom sistemu MB.OS, „superračunar na točkovima“. Sa potrošnjom struje od svega 12 kWh na 100 kilometara, električna verzija kupea je najefikasnije serijsko vozilo koje su ikada proizveli.

Iz centrale Mercedesa u Štutgartu, Kelenijus može sa CLA i njegovim dometom većim od 700 kilometara da stigne u rodnu Švedsku, udaljenu 1.100 km, uz samo jedno zaustavljanje za punjenje. „Kraj straha od dometa“, ushićeno je poručio Kelenijus.

Još važnije od svega: Ola Kelenijus planira da kod svih budućih modela ujednači dizajn električnih i vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Zaobljene siluete EQ-modela nisu naišle na odobravanje konzervativne klijentele, a prodajni rezultati su katastrofalni. Sa električnim verzijama najprodavanijih modela srednje klase, GLC i C-klase, Kelenijus planira da promeni kurs od 2026. godine. Osvetljene maske hladnjaka uskoro bi trebalo da zamene jednostavne plastične prednje maske.

Pored toga, svi budući modeli biće veći, širi i viši u odnosu na prethodne generacije. Interno se navodi da će luksuzna strategija Mercedesa tek sada postati zaista vidljiva u samim proizvodima. Čak će i modeli koji su još uvek aktuelni, poput luksuzne limuzine S-klase, 2026. godine dobiti opsežno osveženje. „Očekujemo da će u srednjem do dugoročnom periodu segment luksuznih vozila beležiti veće stope rasta od proseka globalnog tržišta automobila“, izjavio je Kelenijus.

Štednja pred tamnim oblacima

Predsednik nadzornog odbora Mercedesa, Martin Brudermiler, u potpunosti podržava Kelenijusov pravac. Iako je dobit proizvođača automobila prošle godine pala za 28 procenata, na 10,4 milijarde evra, bivši šef hemijskog giganta BASF to ipak ocenjuje kao značajan timski uspeh, s obzirom na sve strože regulatorne zahteve, nestabilna tržišta, ekonomsku neizvesnost i uzdržanost kupaca u ključnom kineskom tržištu.

Brudermiler se, prema tekstu govora, izričito zahvalio Kelenijusu i njegovom timu. „Zaista ste obavili sjajan posao u ovom teškom periodu. Svaka čast“. Uz paket mera štednje vredan pet milijardi evra, Mercedes planira da ponovo postane profitabilniji. „To će nas učiniti efikasnijima, snažnijima i otpornijima na dodatne tamne oblake na horizontu“.

Međutim, mnogi vlasnici deonica sumnjaju da su te mere dovoljne da omoguće stvarni povratak na put rasta.

„Ne možete trajno kompenzovati slabiju prodaju programima štednje“, smatra stručnjak Deka fonda, Ingo Špajh. „Profitabilnost u modelu poslovanja sa visokim fiksnim troškovima mora dolaziti kroz prihode. Dugoročno, stezanje kaiša može da ugrozi inovacije“.

Posebno zabrinjava to što je prodaja takozvanih top-end modela, čije se početne cene kreću iznad 100.000 evra, pala za 14 procenata u 2024. godini. Iako modeli poput S-klase, GLS-a, G-klase i brendova Maybach i AMG čine samo mali deo ukupne isporuke vozila, oni donose više od 40 procenata ukupnog profita.

„Šta vas čini toliko sigurnim da ćete ubuduće ponovo prodavati više luksuznih vozila i time zaustaviti pad profita?“, pitao je Moric Kronenberger Kelenijusa. „I koji je vaš plan B, ako luksuzna strategija ne uspe?“

Automobilski stručnjak iz fonda Union Investment sumnja u Mercedesovu strategiju. Luksuz, prema njegovim rečima, podrazumeva ekskluzivnost. Međutim, prodaja manja od dva miliona novih vozila „nije svesna ekskluzivnost, već samo prilagođavanje padu potražnje“, kritikovao je Kronenberger. Potrebno je ponovo pokrenuti potražnju.

Ipak, jedan razlog za optimizam Kronenberger vidi u planu da Mercedes ponudi visokoautomatizovane sisteme pomoći vozaču u širokom spektru svojih modela. To, kaže, nudi veliki potencijal. „Mi smo pioniri ovog ubrzanog razvoja“, rekao je Kelenijus. Po svemu sudeći, u toj tački su svi saglasni.

AutoRepublika

(40)

Чланак Akcionari vrše pritisak na šefa Mercedesa, Olu Kelenijusa се појављује прво на Auto Republika.