Trampov „carinski rat“ će najviše pogoditi one koje je trebalo da zaštiti

Automobilska industrija u Sjedinjenim Američkim Državama ulazi u novu fazu neizvesnosti, jer od 3. maja 2024. godine stupaju na snagu carine od 25% na uvoz stranih vozila i automobilskih delova. Iako je cilj ove mere da podstakne domaću proizvodnju i da smanji zavisnost od stranih dobavljača, brojke i tržišna realnost pokazuju da bi efekti mogli biti upravo suprotni — i da bi najteži udar mogli osetiti baš američki proizvođači.

U 2024. godini, od ukupno 16,1 milion novih lakih vozila prodatih u SAD-u, čak oko 6,3 miliona je bilo uvezeno iz zemalja poput Meksika, Kanade, Japana, Južne Koreje i članica Evropske unije. Ta vozila, zajedno sa brojnim komponentama koje se koriste u domaćoj proizvodnji, sada potpadaju pod nove visoke carine.

Na prvi pogled, ovaj potez deluje kao logična zaštita američkih proizvođača. Međutim, podaci kompanije Jato Dynamics otkrivaju složeniju sliku. Ford, General Motors i Stellantis su tokom prošle godine prodali ukupno 1,85 miliona uvoznih vozila na američkom tržištu — što predstavlja 13% njihovih ukupnih globalnih prodaja. Taj procenat je viši nego kod mnogih stranih konkurenata.

Japanske marke poput Toyote, Honde i Nissana imaju nešto veću fleksibilnost, jer samo oko 9% njihove globalne prodaje dolazi iz uvoza u SAD. Još bolje prolaze nemački proizvođači, Volkswagen, BMW i Mercedes-Benz, kod kojih taj procenat iznosi samo 7%.

Ali stvarni problem ne leži samo u poreklu automobila, već u stepenu zavisnosti od američkog tržišta. Na primer, Subaru ostvaruje čak 71% globalne prodaje u SAD. Iako mnogi modeli nastaju u fabrici u Indijani, uvoz i dalje čini 26% njegove ukupne prodaje. Mazda se nalazi u sličnoj situaciji, sa više od četvrtine globalne prodaje vezane za uvozna vozila koja se prodaju u SAD. GM i Volkswagen su ne tako otporni.

Kada se pogleda detaljnije, General Motors je na vrhu liste po udelu globalne prodaje zasnovane na uvozu u SAD, to jest čak 18%, najviše među pet najvećih svetskih proizvođača. S druge strane, Volkswagen, iako manje zavisan od američkog tržišta kao celine, i dalje u SAD uvozi oko 80% svojih vozila, što ga čini ozbiljno ranjivim na nove namete.

Iako je zvanična poruka ove politike „zaštita američke industrije“, u praksi bi carine od 25% mogle izazvati kontraefekat. Povećanje troškova, poremećaji u lancima snabdevanja, i mogući rast cena za krajnje potrošače mogli bi pogoditi sve, odnosno i domaće, i strane proizvođače, i kupce.

Automobilska industrija će u narednim mesecima morati brzo da se prilagodi novim pravilima igre, dok potrošači verovatno mogu očekivati da će cena „vozila iz snova“ postati — malo manje snovi, a malo više realni trošak.

AutoRepublika

(162)

Чланак Trampov „carinski rat“ će najviše pogoditi one koje je trebalo da zaštiti се појављује прво на Auto Republika.