Granice bez papira čekaju budžet i ratifikaciju dokumenta u BiH

BANJALUKA – Bosna i Hercegovina ima ozbiljne šanse da za nešto više od godinu dana pristupi punopravnom članstvu u međunarodnoj Konvenciji o provozu, ali samo ako se do tada slože sve kockice, odnosno nabavi oprema i završi usvajanje potrebnih akata na nivou BiH.

Radi se o Konvenciji o zajedničkom provoznom postupku (CTC), Konvenciji o pojednostavljenju formalnosti u trgovini robom (SAD/JCI), kao i primjeni novog kompjuterizovanog provoznog sistema (NCTS) koji je Uprava za indirektno oporezivanje BiH počela prije gotovo tri godine.

Međutim, iako je sve donekle ubrzano u odnosu na raniji period i smanjen obim papirologije, za brojne prevoznike i poslovnu zajednicu je to samo mali pomak, jer se još nisu oslobodili dugih čekanja na granicama.

Uz sve to, BiH i dalje nema usvojen budžet, a da bi došla do potpisivanja pristupa, mora da nabavi opremu i ratifikuje spomenute akte.

Uprkos svemu tome, predmonitoring BiH koji je nedavno sprovela Delegacija DG Taxuda-a iz Brisela (Taxation and Customs Union, odnosno Unija za poreze i carine Evropske komisije), pokazao je da su napravljeni veliki koraci ka napuštanju obimne i teške papirologije za prolaz preko granice.

U Upravi za indirektno oporezivanje kažu da se u BiH već tri godine koristi isključivo elektronski provoz, što znači da za sve postupke prolaska roba kroz BiH više nema papira. Sve se završava elektronskim putem i to tako da se elektronska provozna prijava ovjerava digitalnim kvalifikovanim potpisom.

“Očekuje se da delegacija DG Taxud-a iz Brisela dođe u konačni monitoring na proljeće 2026. godine, kada bi trebalo da konstatuje ispunjenost svih zakonodavnih i tehničkih uslova ispred UIO. Ovo bi značilo da je sve spremno i da nadležne institucije BiH pokrenu i po hitnom postupku završe proceduru potpisivanja i ratifikacije međunarodnog ugovora o pristupu BiH međunarodnoj Konvenciji o provozu“, rekli su iz UIO BiH.

Bez papira uz manje troškove

Pomoćnik direktora u sektoru za carine UIO Vladimir Dragičević kaže da je osnovna svrha ovog kompjuterizovanog tranzitnog sistema brži i efikasniji protok roba preko granica, te podrazumijeva završavanje prolaza bez papira, zadržavanja i uz niže troškove.

“Ovo je upravo i jedan od zahtjeva naših prevoznika. Mi radimo na uspostavljanju NCTS sistema gotovo deset godina, a iz Evropske komisije nas požuruju da budemo još efikasniji. Naše pristupanje konvenciji će ubrzati i olakšati poslovanje ne samo prevoznicima i trgovcima, nego i nama” kaže Dragičević.

Najrealniji okvir za pristupanje konvenciji, kako po planovima UIO, usaglašavanim sa Evropskom komisijom po njihovim programima i predloženim datumima jeste 1. novembar 2026. godine.

“To je okvirni rok i nadamo se da će do tada Savjet ministara, odnosno Ministarstvo spoljne trgovine uraditi sve što je potrebno da se akti usvoje. Tu jeste malo neizvjesno koliko brzo možemo da završimo, ali svima nam je u interesu, posebno poslovnoj zajednici, da se taj posao uradi što je prije moguće. Prema procjeni, to može trajati do šest mjeseci“, kaže Dragičević i napominje da nas upravo prestiže Crna Gora koja pristupa Konvenciji, a prije samo nekoliko godina bila je daleko iza BiH.

Brisel zadovoljan

Predstavnik DG Taxud-a Michael Rathje kaže da će BiH od implementacije Konvencije imati brojne prednosti. Kaže da iskustva Gruzije koja je pristupila Konvenciji početkom ove godine. Iako ima samo jednu granicu, već ima značajan napredak u ubrzanju provozu roba, isto kao i Tuska koja je već godinama članica Konvencije, a do EU ima daleko više prelaza.

“Prednosti koje neka zemlja ima najviše zavise od geografske pozicije države i koliko graničnih prelaza ima do odredišta. Za BiH i okruženje koje obuhvata više država i graničnih prelaza, brži protok roba ima još više smisla. Jasno je da, kada ste dio ove Konvencije, imate daleko brže i digitalizovane procedure, ne morate da stojite, čekate dokumentaciju, štampate, potpisujete. Za trgovce se pojeftinjuje cijena robe i usluga i jasno je da će to sve privredi donijeti mnogo više novca i smanjenje troškova. To ima smisla prodavcima, prevoznicima, ali i državi koja upravlja granicama i protokom roba, prati razvoj sistema izvoza i uvoza, te usvaja poslovne politike i savremene metode poslovanja“, kaže Rathje.

Rekao je i da je BiH napravila velike korake i napredovala u implementaciji NCTS sistema, te istakao da neke države malo kasne sa implementaciju, ali da je najbolje pratiti šta rade drugi i držati korak. Kao dobre primjere napretka, prilikom predmonitoringa istaknute su Bugarska i Grčka koje su završile implementaciju.

Pristupanje Konvenciji donosi privredni napredak

Pomoćnik direktora UIO u sektoru za informacione tehnologije Svjetlana Perković, objašnjava da potpisivanje ovog sporazuma donosi prevoznicima ne samo ubrzanje procesa, nego veliki privredni napredak.

Proces će izgledati tako da se prevoznik u mjestu svog polaska prijavi u sistem i njegovi kamioni imaju “dignutu rampu” na prelazima do zemlje odredišta.

“Kada jednom špediteri naprave papire u zemlji iz koje polaze, kroz sve one kroz koje prolaze do odredišne, kamion ima podignutu rampu. Unaprijed se završe sve pred najave njegovog dolaska elektronskim putem. Dolazi se u zemlju odredišta brže, bez ijedne carinske kontrole, predavanja papira, administrativnih troškova. To je veliki napredak za privredu svake zemlje. Mnoge procedure koje su do sada postojale, poput stajanja na svakoj granici, teške administrativne pripreme koja uzima mnogo vremena i sredstava, sada su eliminisane“, kaže Perković.

Ističe da je od uvođenja prolaska bez papirologije, prije manje od tri godine, UIO BiH zabilježila neke nove trendove, među kojima je rast broja tranzitnih deklaracija i korišćenja sveobuhvatnih garancija, te smanjenje administrativnih prepreka za pošiljaoce roba.

“Ovo će automatski smanjiti vrijeme zadržavanja na graničnim prelazima. Kamere prepoznaju tablice, evidentira se prolaz i vozač samo daje pasoš na pregled“, objasnila je Perković.

Inače, pre-monitoring tim EU-CTC je ovom prilikom analizirao ispunjenost svih potrebnih uslova, koji uključuju zakonodavnu, operativnu, poslovnu i tehničku usklađenost za početak pristupnog procesa, te dao pozitivnu ocjenu Upravi za indirektno oporezivanje uz određene preporuke kako bi se proces odvijao prema planu.

Da bi se realizovali ostali planovi, neophodno je da se UIO u budžetu obezbjede potrebna finansijska sredstva za informatičku podršku.

The post Granice bez papira čekaju budžet i ratifikaciju dokumenta u BiH appeared first on Capital.ba - Informacija je capital.